Srpski sion

Б рој 35.

„СРПСКИ сион-

С тр . 573.

ходе црквене, који им по обреду и старом обичају припадају примати и својудужност одправљати ; најпосле и сав народ . . . да слободно уирављање свога обреда и вероисиовесши, без икаквога страха и опасности (е! рори1из с1ешдие.. Ићего зш п1из е1 ргоГе8810Ш8 ехегсШо, аћз^ие отп1 те1и, репси1о).. . 7 Тако привилегије у овом делу њиховом. Остављајући на страну попитички део привилегија, оне дају и зајемчавају народу слободу вероисповести, слободу цркве, но у цркви признају власт искључиво јерархијску. Право свестраног расиолагања, управа, дисциплина, судство, све је то било у „собствепој црквеној власти" архиеиископа, епискоиа и по н.има овлаштепих свештеника, „по праву црквеном или канонском и по старом обичају њихова обреда", а без икаквог у томе учешћа световњака. Привилегије су, дакле, признавале нашој цркви автономију, а у цркви автономију световњака или сабор народни као орган црквене автономије и легислативну власт у цркви — привилегије нити знају, нити познају. И зато би мудро било од наших агресивних световњака, да се никада у том погледу на нривилегије не позивају. Привилегије и привилегијално доба никако није згодно земљиште за аргументацију агресивних световњачких претензија и прохтева у цркви. У нривилегијама и у т Јован Ђорђевић: Привилегија од 4 марта 1695. стр. 200—206. * Цитирајући привилегије пада нам на ум једна потреба наша. Привилегије суштамнане, било у оригиналу са преводом, било само у преводу ерпском, у књигама разних писаца разнога еадржаја. Нису штампане све, не деле, а нико не јамчи да су автентичне и у колико су штампане ? Нашв је мишљење, да би општој потреби задовољено било, кад би се све наше привилегије, царска решења, патенти, решкриити и државни законп, којнсе иарочито нашегнарода и цркве тичу, са односним преводима, штаипали у званичном ивдању. То издање пак, да се повери једној комисији од више, споеобних за тај посао лица, а према природи и потреби тога цосла. Сретно обављен, а без сумње радосно поздрав љен тај посао, цовукао би за еобом отштампавање и других архивалија наших. А да је и ово отштампавање веома нужно, то ће признати сваки, који зна како мало себе знамо и познајемо. А то непознавање држимо да је велики уврок лутању наптем у народно-прквеном животу, понаособ у автономном нам лавиринту.

њиховом добу све говори одлучно иротив тих претензија и прохтева, нротив целе „автономне" кампање наших световњака, која резултира у иоништавању архиепископског авторитета, његове и епископске собствене црквене власти, у поништавању апостолског карактера и јерархијског значаја у цркви, у разоравању цркве и иопиштавању њезине автономије. Из приведених привилегија јасно се види, да је и Милетићево иозивање на привилегије „из воздуха цриљено", и да до год. 1864. наш сабор није постојао као орган автономије, нити је могао шта радити и урадити о цркви и у цркви без Синода, јер автономног законодавства црквеног изван Синода, а у сабору, није ни иостојало. Сабор у привилегијалном добу није ни имао законодавну влает. Нанротив као непобитан Факат постоји, да су сабори наши, осим избора митрополита-натријарха, били све до 1864. конзулативног саветујућег карактера, а не децизивног, одсудног. 8 Кад је патријарх Рајачић 1842. молио, да се Србима дозволи иародни конгрес због народних дела, одобрила је круна држање тога конгреса и нревишњим решењем од 23. марта 1843. наложила је угарској капцеларији, да назначи предмете. Може ли бити мизерније независности сабора! Може ли бити мизерније автоиамије! Од г. 1843. до 1847. угарска каицеларија није пи то учинила што јој је цар налагао. 9 Несуђеном пак расправном сабору, што га је намеравао сазвати патријарх Рајачић, иретходило је највише ручно нисмо Његова Величанства, од 27. сеитембра 1860., управљено патријарху. Тим писмом иаре|>ује се патријарху, да се за време или носле пројектованога Синода, по сшаром обичају састаие са епискоиима, те да заједнички расуде, који ће се предмети расправљати на конгресу, шго ће се екорим састати. 10 8 Ш'е ВегаМшп^еп Дез Соп^геззез 8 *т<1 гет сопзиНаКа1иг. (Ас1епта881^е Багв^еПип^ <1ег УегћаНпхбве <1ег ^г. л. и. Шегагс1пе 1п Оев^егегсћ ра^- 50.) 9 Јован Ђорђевић, стр. 61. 10 Ба88 \7аћгепс1, о<1ег пасћ <1ег ргојес^ггеп 8упогЈа1УегзаттЈип^ (1ет Негкоттеп ^етазз 816 (РаЂпагсћ) тЈ4<1ет ВЈзсћо^еп уоп Ага<1. Васз е Саг1»1;а(11;, ОГеп, Ракгаи, Те-