Srpski sion

С тр . 572.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 35.

ћемо у сталну Форму и надлежни ред за будуће по жељи и на задовољство ваше довестИ) и повратити свакоме своје ираво (које?) и слободу вероисповести 11 . .. (ШзегШе геНдшшз). 4 „А да би и ви узајамно благост и сласт Наше владе и господства већ на самом прагу осетили, ваше молбе с ирирођеном Нам благошћу одобравајући, милостиво смо закључили: Да по обичају Србаља исшочне цркве (Ш јих1а опепЈаИв есс1е81ае сопзие1и(Нпет) грчкога обреда и по пропису старога календара слободно оботојати можете, и да вам како до сада, тако и у напредак никоји црквени или мирски сталежи никакве досаде чинити не могу; и нека вам слободно буде, између себе, собственом влашћу, из србског народа и језика постављати себи архиепископа, кога ће црквени и мирски сталеж између себе бирати. И овај архиеиискои нека има слободну власт располагати са свима источним црквама грчкога обреда, еиискоие носвећивати, свештенике по манастирима разређивати, где буде нужно цркве собсшвеном влашЛу (ргорпа &си11а1е) зидати, по варошима и селима србске свештенике намештати ; једном речи, како и до сада, да буде поглавар над црквама грчкога обреда и над општинством исте вероисповести, и да има власт љима располагати, собственом влашћу црквеном (е! ргорпа аиШоп1а1е есскзгазМса)... Даље црквеним сталежима, као архиепископу и епископима, монасима и свакога реда свештеницима грчкога обреда у манастирима и црквама нека остане власш расссолагати (ргорпа Гасићаз сНзропепШ), тако, да нико у предреченим манастирима, црквама и резиденцијама вашим никаква пасиља чинити не може . . . нити да има ико од мирјана, осим Нас, над црквеним сталежом власт, кога затворити или заробити, него да архиепископ може такове од њега зависеће црквене људе, ако шта скриве, по праву црквеном или канонском казнити, (јиге есс1е8Габ11со зеи сапошсо). 5 „Да сви од архиепископа, као од евоје 4 Радња Благовештенског сабора 1861. Издао Јован Ђорђевић. Привилегија од 6 априла 1690 стр. 189. * 11)1(1. етр. 192—195. Привилегија од 21 августа 1690.

црквене главе, (1аш}иат сарНе зио есс1е81азНсо), како у духовним , тако и у мирским стварима зависе, благонаклоно оћемо и заповедамо". 5 „И нека овај архиепископ — као и до сада, грчког обреда црквама и исте вероисповести општинству нредстателетвује (ргаееззе уа1еа1), и од собсшвеног аушоритета црквеног. . . власш иравленија ужива (ех ргорпа аи!11оп1а1е есс1ез1азиса Гаси11;а1е сНзропепсП §аш!еа1;). 6 „Споменуги архиепископ српоки (Арсеније Чарнојевић) код Нашег Величанства у пристојној молбеници најпонизније моли, да би Ми, за боље одушевљење њихове службе, њихова нређашња права милостиво одржати, достојанство архипископа и његово уважење (ауторитет), да може постављати еписконе својега обреда, потврдити, даље епискоиима од свакога сметања слободну управу пастирскога званија допустити, најпосл е целом народу слободно исиоведање његовога обреда (ер13Сор1з рогго 1трег1игђа1ат раз1;огаН8 типепз а(3гшшзћ'аНопет регтШеге, 1оН (1еп1дие рори1о Нћегат иМдие зш гИиз ргоГезз10пет) наново допустити, и у овоме обзиру у Нашу краљевску заштиту и обрану милостиво их примити благоизволели. Којих понизна молбеница кад нам је најпонизније представљена била, и кад смо у милостиво расуђење узели реченога народа србскога верне услуге, иротив обштега хришћанству непријатеља племенито принесене и обилном проливеном крвљу засведочене . . . милостиво смо закључили: да и споменутом архиепископу старо достојанство и власт епископе својега обреда постављати (будуКи му ово ио ираву и ио обичају исшога његовога обреда пргшада), неповређена остане, (и1 е! тетога1о аг1нер1зсоро уе1из1а сНдпНаз, е! ер13соро8 зш п1из рготоуешН ГасиНаз (81Г]шбет е1 (Зе јиге е! тоге ејиз(Јет п!из дш сотре1еге1 т!едга тапеап!.), а имено часни Исаија Ђаковић и т. д. (остали епискони), да могу своја духовна звапија без препреке одправљати, кривце исправљати и за кривице казнити, штоле и нри1 Ш<1. стр. 196- 197. Привилегија од 20 августа 1691. 6 Черте живота нароца србскогЂ. АлександерЂ Стоачковићг стр. 34. — Иста привилегија од 20 августа 1691.