Srpski sion

Ста. ббб.

.СРПСКИ сион«.

Б р . 40.

По § 14 женидб. закона, којега установе ваљају у Хрватској и Славонији, уместо установа обћега грађанскога законика, не смије се женидба склопити без предходна навештања. Несташица навештења сматра се дакле женидбеном забраном. Како се из горе разложенога стања ствари разабире, није стајала женидби Ђуре К. с Јулом Л. на путу никакова женидбена запрека него једино женидбена забрана ради нестапшце навештења и у цркви заручнице, а напосе не предлежи од стране оптуженика зла накана. Према такову стању нису се стекла главна обилежја прекршаја § 507. к. з. Кад тих пема, нису се могли ради тога осудити ни брачни другови као непосредни починиоци, а догледнотому ни парох Ш. као еукривац, а по готову не као нечосредни ночинилац. Не може бити двојбе, да је горе поменутим осудама кр. котарског суда у Ш. и кр. судбеног стола у М. као призивнога суда повређен казнени закон у § 507, ради чега ваља да буду као ништетне по § 286 П. а1. 2. к. п. укинуте. С тих разлога ваља удовољити жалби ништовној кр. државног надодветништва, тер судити како је учињено овом врховном осудом.

ЛИСТАК. Белешке из црквено-школског и просБет ног живота.' У Митрополији Карловачкој. (Саборски Одбор) у седницама својим од 15. до 19. септембра о. г. решпо је, осим осталпх, и ове предмете: — Прочитан је отпис кр. угарског минпстра председника, којим је одобрио прорачун Саборског Одбора за 1900, са незнатним изменама. — Отпис кр. угарског министра просвете, којим, оетављајући нетакнутим оно што је Саборски Одбор одредио радп нстраге у епархији Вршачкој, разрешава одлуку овог одбора у погледу исграге самога впреосвештенога епископа Вршачког, — издан је двојицп одборских чланова на проучење п предлог, — Кр. земаљска влада у .Загребу доставља овом одбору податке ради парохијала у Гораој Крајпни. — У стварн оправке епископског летњиковца на Исаилову (у Новом Саду) одобрен је сувишак трошка, пошто се показало, да је стари материјал неупотребљив. — Расписаће се мпнуендо дицитацпја на градњу звања за автоножна звања и саборницу. —

Пошто кр. угарски министар просвете у своје доба није одобрио потпору пз јерархијског фонда за нову црквену општипу у Сантову, јер да ствар прелаза Сантовчана у православну веру тобоже није на чпсто изведена, то је Саборски Одбор у своје доба позвао конзисторију епархије Бачке, да поднесе све спиее, који се односе на прелазак Сантовчана у православну веру, што је иста конзисторија и учинила, те се из истих списа види, да су све законом прописане форме испуњене, па већ п црквена општина организована. По томе ће се Саборски Одбор ионово обратити пстоме министру, да већ једном вотирапу потиору за Сантово одобри. Подељено је више иотпора из јерархијског фонда неким оскудно дотираним паросима. Одбијено је више молбеница пароха ради уплате у свештенички мпровински фонд, којима је рок већ истекао, те ће се дотични оброци, у колико не би својевољно били уплаћени, путем оврхе истерати. Поверенство, које је било пзаслано за прегледаље Даљског властелинства, известило је, да је тамо нашло како зграде тако и начин економпје у добром стању и реду. На представку патроната гимназије Новосадске ради субвенције истој гимназији одговориће се, да ће се заискани вишак своте тек при установљењу прорачуна за г. 1091. моћи у обзир узети. Међутим пошто клирикални фонд нпје у стању дати нужне субвенције Новосадској и Карловачкој гимназији, то је Саборски Одбор закључио, да се камата код хипотекарних зајмова подигне од 6°/ 0 на 7*/«, те тиме створи извор, да се дотичне субвенције могу давати. Умировљенпм професорима Новосадске гимназије Александру Сандићу и Светозару Савковићу дозначена је мировина. Попуњена су сва упражњена места разних стипендија. Подељено је из клприкалног фонда педесет богословских стипендија по 240 К., Адамовићеву стипендију са 600 круна добио је Теодор Манојловић (рођак) а ону са 800 круна добио је Петар Јовановић; Бањаниаову стппендију са 600 круна добио је Данило Подунавац; Божићеву стипендпју са 300 круна добио је Ћира Стаморанов ; Пајићеву сти пендију са 400 круна добили су Будимир Пајић (рођак) и Ђорђз Сретић, са 600 круна Милован Грба и Димитрије Нешковић, са 800 круна Петар Трбојевић и Јован Пековић; Петровић-Харишеву стипендију са 600 круна добио је Ђорђе Киријак; Путникову стипендију са 400 крунадобио је Озрен