Srpski sion

О гр . 652.

„СРПСКИ

СИОН."

Бр. 40.

назије кад су услед различитих промена у властима, било автономним било државним, наилазиле тешке прилике и за гимназију и за њезине раденике, а најтеже за онога, у чијим је рукама управа завода у тим приликама била. Стеван Лазић знао је и могао је једино својим савесним радом и ваљаном управом сачувати углед нашој гимназији и у тим тешким приликама, а које су то прилике, знаће најбоље сви који су са честитом старином служили у то доба, а знаће то и многи бивши ученици овога завода. У томе и лежи заслуга бившега управитеља Стевана Лазића поред свију оних, које је стекао и другим радовима својим као учитељ ове гимназије и као српски књижевник. Данас је познато шта је Стеван Лазић привредио српској књизи, а ко завири у архивске списе Српске Гимназије у Карловцима, тај се мора зачудити, да је г. Стеван Лазић и онолико могао и доспео да ради, претрпан, рећи, званичним актима и автономних и државних власти, која су сва преко њега морали прећи. Ну морало је ипак доћи време, да се и овај ретки и дугогодишњи раденик одмори, а автономна власт његова, колико је могла, толико је и признала велике заслуге Стевана Лазића за Српску Правосл. Вел. Гимназију и просветни напредак њезин. Признају честитом јубилару то и сви ученици његови, који се на иљаде броје, а највише и најтоплије признају му то они људи, који су са својим старим управитељем заједно под једним кровом Карловачке Гимназије учитељску службу вршили. Поштовање и признање своје показали су садашњи професори Карловачке Гимназије, кад су му на дан седамдесетогодишњице његове корпоративно поздравили тај дан са топлом жељом, да Бог подари честитом јубилару, г. Стевану Лазићу још леп број година, да ужива у миру плодове великих труда својих, да ужива у напретку оне гимназије, којој је 42 године служио, за коју је истрајно радио и својски се бринуо. Тој се жељи и ми придружујемо. —ђ.

Позив* Члановима Матице Српеке и евему Српеком народу. Књижевно Одељење Матице Српске, хотећи да угоди често исказаној жељи јавне штампе, хотећи да својим радом што боље вадовољи потребе нашега друштва, и нарочито, да књигом што више користи Матичиним члановима: већ више од године дана претреса на својим седницама питања о програму својега рада и о облику Матичиних издања. У седници од 2. (15.) марта о г. дошло је Одељење до коначних одлука, које је и Главна Скупштина Матичина једнодушно нрихватила. Те одлуке износимо сада у име Главне Скупштине Матичине нред чланове Матичине и нред васколики Српски Народ, чијем умном напретку е служи Матица, и позивамо све пријатеље српске књиге на моралну и материјалну помоћ. Овим одлукама се смера на то, да Матичина издања буду што савременија и да им садржина буде од што непосреднијег интереса и користи за читаоце. Сгога ће Летопис од нове године чешће полазити своје читаоце, свака цва месеца, те ће излазити шест пута на годину у свескама од 7—8 табака. Признајемо, да би Летопис тек онда корачао с временом, кад би се јављао свакога месеца, али за сада Матица нема средстава да изда на годину 12 свезака: до одзива чланова и цретплатника стоји, да и то што скорије буде. Новим реформама се иде за тим, да Летопис својом садржином задовољи љубав према знању и просвеги, и жељу за отменом забавом својих чланова и читалаца. Летопис треба да буде модеран књижевно-научан орган, који ће пратити и приказивати живот Срба и осталих просвећених народа у свима правцима културнога рада, и то не само у расправама и чланцима, него и у што тачнијој и што опширнијој информацији. Особито ће се настојати да се свака нова српска књига објави, прикаже или оцени, а и свака страпа која се тиче Срба. Оппгаран програм Летописа ће се у своје време објавити. * И ако овај повив није послан овоме листу да га објави, — вашто ? не маримо истраживати — ми га са најтоплијом својом препоруком доносимо, да се одужимо цељи, ради које је он издан. Ур.