Srpski sion

Б р . 49

,ОРПСКИ

СИОН."

Сгр. 797.

помисао може бити више нута навести на неправедна и немилосрдна дјела. По ријечима познате библијске историје сумња је Саула навела да неправедно гони Давида; сумња је навела Ирода да поубија невину дјецу; сумња је створила тиране, који су нрава људска ногама згазили и безаконом самовољом и мрском свиропошћу бјеснили. Па колико се неправедности почини тиме у свагдашњем животу у пријатељсксј кућњој и брачној вези, колико болних суза потеку у тигаини, које је сумња изазвала! IV) 0 с тога, ко у себи опажа наклоност к претјераном неновјерењу и сумњи у своју сабраћу, нека с марљивошћу, ревношћу и бригом ради против те ироклете наклоности. Нека помвшља, да онај, који сумња, држећи да је свак способан за превару, полази с те претпоставке, која човјештво нонизује и без основа је. Додуше увијер има људи, који, свладани користољубљем и етрастима, само помишљају на иревару и неправду; али ко може порећи, да свугдје има и племенитијих, бољих људи, који ће рађе неправду претрпјети, него ли неправду учинити. Покажите ми оно доба, које норед харања самољубља, себичности и грубог дивљаштва није стављало и дјела доброте, човјечје љубави, великодушности, племените храбрости? На страну с једностраним познавањем људи, које срца сужава, око за добро затвара, а поглед изоштрава, да иропипа недостатке, ногрешке и нороке ! На страну са себичном мудрошћу, која се оружа на поштеног, да би неправедног савладала! Осим тога онај који сумња, обично ради и против свог циља. Ако би ее игдје дала замислити разумна сврха сумње, то би била та, да што сигурније избјегнемо обмане других и зла, којих се бојимо. Али наклоност к сумњи заиста није срество к постизавању те сврхе, већ шта више удаљава од ње. Није ли сумња скоро увијек спојена с плагпљивом бојазни? па има ли мучнијег осјећања од ње? Није ли она сама по себи веће зло од оног, чега смо се бојали? Зар сумња не води злу, које хоћемо да избјегнемо. Неосновано повјерење обично шкоди исто толико, колико користи разумно повјерење. Ништа не зближује срца к срцу као повјерење. Повјерење усправља палог, буди усааване снаге, по

тиче на племенита дјела. Али ништа не удаљује пријатеља од пријатеља више од неповјерења. Неповјерење налог дубље притискује у прах 5 слаби сваку сеагу и често иотиче људе, који су иначе били поштени, да постану варалицам. То је још и тад случај, кад се људи, којих начела у добру још нијесу учвршћена, осјећају" увријеђени незаслуженим неновјерењем и распаљени на освету. Гледај, да ти срце буде све чишће и чишће, и да будеш заиста вјеранЗ и вјерно благонаклоњен према другима! Докле год имамо темељ тој добротворној вјери у своме срцу, немогуће је изгубити вјеру у човјечју доброту. И нек < е наше повјерење кашто злоупотреби, ипак ћемо имати снаге, да ублажимо осјећај због нанешене неиравде. Ми ћемо у себи самима наћи надокнаду за губитак пролазног добра; у себи самима имамо ми такво добро, које никаква пакост људска никаква бурна судба није кадра ишчупати. Допусти нам, о Боже, да с непрестаном ревношћу за тим добром тежимо, које нас овдје уздиже изнад судбе, а тамо је наше блаженство!

0 тајни причешћа и о свршавању Литургије. Превео: Григорије А. Николић, парох Иришки. (Наетавак) Чланак 3. Још неке примедбе о иросфорама, које се употребљавају на литургији (К -д У'| ИТ. ИзВ"кст. дополнжи). Је ли могуће служити литургију, ако нема иотиунога броја просфора (5 иросфора)? ТТЈта треба чинити, кад не би било аросфоре Богородичне ? — Може ли се служити литургија на просфорама, освеИенима на свено%ном бденију ? Ако свештеник примети неке недостатке у иредложеном агнцу за време свршавања литургнје, може ли он извадити нови агнец из иросфоре, из које веЛ су извађене частице у част светих, и др. Може ли се у случају иотребе служити на просфорама без иечата или знамења ? Шта ваља чинити, кад би дате просфоре ради литургије биле још вруЛе? §. 73. Обично за литургију треба пет просфора с изображењем крста и обичај тај узакоњен је на московеким сабору 1666. године: „наредити свима иоскурачама, да прос.форе нечате печатом крста" (Дон. кгб Ист . А.