Srpski sion
С тр . 848.
„СРПСКИ СК01"
ЛИСТАК. Белешке из црквено-школског и просветног живота. У Митрополији Карловачкој. (Именовава .)За прпвр. конзисторијалног бележпика Епархпје Темпшварске именован је Милач АндриИ, досадањи подбележнпк, а за подбележника Милета ЈакшиЛ, бивши професор Монашке Школе. (Прелази у Св. Правоолавље.) Течајем г. 1900 прешло је у Осеку у православиу веру свега 9 особа, и то 7 из римокатолачке, 1 пз аугсбуршке вере, а 1 Јеврејкиња. У Босни и Херцеговини. (Катихетски испит.) Пред нарочитом компсијом, коју је блаогпзволео одредитп п поставпти високонреосвештенп АЕ. и Митрополит господин Николај Мандић, на основу ас1 ћос рециповане уредбе о оспособљењу катихета на средњим школама у опсегу српске Митрополије Карлозачке (од 21. септембра 1895. Ас1. М. 618. Спн. 33. ех 1895), полагао је 4 п 5 децембра о. г. српски православнпи катпхета Велике Гимназпје Сарајевске јеромопах Владимир БобериЛ катихетскп испит п положио је и усменп и писмени испнт са врло добрим успехом, те је једногласно проглашен за оспособљеног катпхету за средње школе. Председник комисије је ректор Богословије у Рељеву г. протојереј Милош Лалић. а остали чланови комисије су: г. г. професори Богословије протосинђел Петар ЗимониЛ п Рад. Калембер, те конзисторијални саветник јереј г Димитрије ЈанковиЛ. У Србији (Одликован уметник .ј Вајар Сима РоксандиИ одлпкован је орденом Св. Саве нетога степена. (Коларчева Задужбина.) — Према пзвештају одбора Коларчеве Задужбине, фонд тога великога добротвора српске просвете, који стално напредује од приплода готовипе, пзносп у овој одпни суму од 1,58Г963'60 дпнара. Кад се од те укупне имовине одбије капитал фонда за књижевност у 214,622 41 дин. онда се као резултат добија сума, до које је нарастао капитал фонда за сриски универзитет 1,867.341*19 динара. У Старој Србији. (Кандидат за Рашко-Призренског Митрополита.) Капдидатом за упражњепо место Рашко Призренског митрополита истичу архимандрита, НиЦисрора ПериЛа, који се налази већ подуже времена на
В р . 52.
служби при Патријаршији у Цариграду. Родом је из Панчева. (| Митрополит Дионисије). Поводом скоре смрти блаженоупокојеног митрополита Рашко-Прмзренско Дионисија , донео је орган Цариградске Патријаршије у потоњем броју веома красан некролог, у ком се цене и узносе врлине покојникове и вели, да је смрт митрополита Дионисија велики губитак за цркву. У Русији. (200-годишн.ица укину$а патријараштва у Русији.) 15. октобра 1700 г. умро је последњи патријарх руски Адриан. После њега патријарашка катедра остала је непопуњена, јер је митрополит Рјазански Свеван Јаворски пменован био само „м!;стоблвзстителемЂ патрјаршаго престола," — апосле, 21. год. уведена буде Спнодална Управа. (Друштво наравствености.) — У Петрограду је установљено друштво за помагање младим људима, да могу доћи до наравствености и телеснога развитка. Опо већ има 600 чланова, младнх људи од 20—24 год., већином државних и прпватних чиновника, а број им непрестано расте. Друштво је устројило течаје нових језпка, књиговодства и стенографије, који привлаче многе слушаоце. Старајући се да младеж одврати од празних забава у празничне дане, друштво удешава за своје сталне чланове књижевно музичке-вечери и религлијозно-наравствене беседе познатих богослова и проповедника. (Руске народне пеоме.) Петроградско Географско Друштво изашиље сваке године по комисију у коју губернију у царевини, да тамо купи народне песме. У години 1899. послало је у Пермску губернију компонисту Некрасова и Статскога саветника Истомина. Ови су се вратили са одабране 52 мелодије, које сољаци певају у цркви и у разним приликама у животу, нарочито пак у сватовима и о празницима. У овој збирци нема нпједне песме уз пиће, ма да сељаци тамо троше многу ракију. Кад у пољу раде, скоро непрестано певају сложно у хору. Многе младе сељанке бациле су у чудо оба испативача лакоћом, са којом су одмах спевале песму и мелодију јој дали, ма о каквом предмету, који су им они били задали. Разне белешке. (Колико је далеко оунце од земље?) Као што је познато, научари тврде да је сунце удаљено од земље 20 милпјона географских миља. Једна географска миља има 7,420.439 метара. Брзи возови прелазе прозечно за сат 6*/а миља, но да узмемо