Srpski sion

Бг. б.

нима дрнгала и додржала на освећеним нравославиим српским недрима својим. Знао је он то, па зато ју је и чувао као очи своје; зато ју је и бранио као најпоузданије и најмилије светилиште своје. * хОдмах уз цркву иде и школа — то огњиште светила умног. Па не могу пропустити, а да вас ие ономенем, да децу вашу шал,ете у школу — не под нретњом и натерани, већ добре вол>е и са најплеменитијом намером, како би нам узданица просветила ум свој једром и здравом науком, те Како би временом као људи достојпо заузели оиа места, на која их осиособљење и честитост њихона подигла и поставила буде. А да се то и постигне, ишту се поред сувремених зграда и учила школских у првом реду оспособљене и ревне снаге наставничке, за које смо се дужни у тој мери састарати, да не проклињу час када су и наступили мучпу и паћеничку стазу учитељевања, но да им се мили служити и послужити своме тешком и узвишеном позиву. При чему, у добро схваћеном интересу народа свога, ваља да сви наставници имају свагда нред очима, да се деца наша васпитавају у духу религиозиом, те да се на тонлом и својном крилу православне срнске цркве своје, вазда разгрева српска школа наша, и да се занајају млађана срца ученика на чистом и светом извору вере, љубави и наде хришћанске. Тим би се најдостојиије одазвали и светој жељи и тежњи светитеља и просветител^а српског светога Саве. који је с крстом у руци благословио једним и једнаким благословом и њиме обрађену и утврђену цркву, и новозасновапу прву школу српску. Тим и таким ностуиком целивали би најзахвалније благотворну руку највећег и најсветлијег Јерарха српског, руку народпога светитеља и поносна сина Немањина. Нека се дакле под светлим и моћним скиптром нашег најмилостивијег Краља и земље Господара — грле црква и школа, као два рођена огранка једног и истог

стабла, и нека заједнички пораде на користи и ианретку цркве, школе, народа, домовине. И кад сам вас и данас ноучио, и изнео вам мисли и осећања своја онако, како ми је Архипастирско српско срце казивало, то вам и ноздрављам велике и радосне празпике са најтоплијом и најусрднијом жељом: да се на пламену божићњег кандила и божићње воштанице разгоре и раснламти у души и срцу вашем она и онака љубав и оданост према хришћанским, народним и грађанским врлинама, каквима се врлинама дичили и диче отворени листови народне историје наше, са којих листова верно и јасно отсијавају: истинита побожност, челична истрајност, чисто родољубље, узорита дарежљивост, искрено домољ>убље, гласовито јупаштво виђених и чувених отаца и праотаца наших. Па у то име, драга и мила духовпа паство моја, нека те посети и осијне велика и богата милост Оца небеснога и нека те на толико благослови света и свемоћпа десница Божија, да се и твоје иотомство с тобом ионесе и подичи тако, као што се ти дичиш и поносиш узоритим осећајима, племенитим радом и животом одабраних, ирослављених предака твојих. Амин. У Темишвару на Рождество Христово 1900. Горепомеиути смирени Епискон Никанор с. р.

НЕЗВАНИЧНИ ДЕО. 0 јединетву рода људеког.* Међу основним истинама св. православне вере наше — истина јединства рода људског заузима врло важно место, јер се на њој оснивају многе битне како догматичке, тако и моралне истине. Основни догмати: о првородном греху, кога од Адама наслеђују сви људи, и о искуплењу свега рода л>удског једном спасо* Кратко предаван.е. — Састапио и на катихетском испиту одржаном 29 и 30. XI. 1900 у Ср. Кардовцима предавао Рад сдав М. Грујић.