Srpski sion

Отр. 44.

„СРПСКИ СИОН."

Бр. 3.

дањима разних народа потиче од грехом потамнелог ума чокечјег и удаљености тих народа од праве првобите свима народима некад опће религије, као и услед разних околности места и времена у којима они живљаху или живе. Ну, поред све јасности библијског казивања и историје предања, бивало је а има још и данас људи, који у гордом заносу ума свога заборављајући на немоћ своју машају се и покушавају да једностраним и лажним изводима и доводима оборе или барем у сумњу доведу ову важну основну истину хришћанске религије. Али узалуд су им сва њихова напрезања, јер на страни јединства рода људског стоје осим јасне речи Божје и сведочанстава историје — и најугледнији научењаци — авторитети здраве науке, као што су: Кивије, Галер, Вагнер Лине, Бифон, Хумболт, Катрфаж и многи други. Те тако, поред јасног библијског казивања и историјског предања могли би навести још грдан ред аргумената у корист јединства рода људског — основаних на најавторитетнијим антрополошким и разним дру= гим научним истраживањима, — али ми ћемо се ограничити само на оно, што је с обзиром на нападаје противиика ове истине најглавније и најјасније. Најрадије против истине јединства рода људског износе разлику раса. При том пак највише и показују на разлику у облику лубање и личног кута, који код неких нижих раса спада од 90 или 80 гради на 70. 4 А с тим стоје у свези и остале разлике. Ну главно је питање да ли се расе људске међу собом односе као рецимо разне врсте коња само по облику спољашњем 'или н. пр. тако као коњ и магарац ? Већ ту одмах сретамо се са врло одличним аргументима у корист физичког јединства рода људског и с природног гледишта. Најважнији састоји у овом: што од смешаиих бракова ма и најразличитијих људских племена излази плодно потомство, док у животињском царству иије тако, — тамо укрштањем двају по врстама најближих * Гд. КаисП. — ГНе ЕтћеЦ <1еЗ МепвећепјгевоћЈесМз СТр. 418—428.

животиња, као што су н. пр. коњ и магарац, не добија се плодно потомство. Дакле отуд очигледно излази, да људске расе нису што и врсте у животињском царству, већ само разне гране једне. 5 А разлике у тим гранама једног те истог људског стабла имају само спољашњи карактер. Оне се ограничавају само на каквоћу косе, боју коже и облик лубање. Ну то су само спољашњи облици, који се према приликама могу мењати. Да је то тако сведок нам је историја Ме^у данашњим и старим плавокосим Немцима по спољашњости постоји велика разлика. Данашњи пак Маџари силно се разликују од својих предака, старих Хуна, који се сликају тако страшнима, да данашњи Маџари скоро никакове сличности с њима немају. 6 Несумњив је и тај факт да култура тако исто измењује телесни организам. Духовно оплемењивање повлачи за собом и оплемењивање телесно, те као што људи могу духовно дизати се и падати, тако исто бива то и с телесним организмом. И климат исто тако утиче на човека као и иа животиње. 7 Ну упоредо с тим врло је важно приметити, да ни један знак није баш нскључиво својствен само једној раси л^удској, већ се међу њима примећују непрекидни прелази из једне у другу разним посредним степеиима. „Ни одређени облик лубање и личног кута, ни боја коже, ни боја косе и очију ни други специфички карактеристички знаци" не сачињавају особину какие засебне расе. гнаставиће се) 3 Гл. у \УаЦи-а — АпШгоро1о{У1е <1ег На1игуб1кег I. 195. и даље. 6 гл. Каисћ-а, — 01е ЕтћеН (1е8 Мепвсћеп^еасћ!. стр. 159. и даље; те у Рег(у, — АпЉгороћ Уог1га^е стр. 104. 7 _ р ег Ју — 1ђн1 стр. 105; В1шиепћасћ — ВеНг. гиг Ка1иг§ебсћ1сћ1е I. стр. 24 и т. д., те \УаКа-а — Ијх<1 II. стр. 230.

Поука ПАРОХИЈАНИМА 0 ТОМЕ, ДА ЈЕ У БОЛЕСТИМА ПОТРЕГ.НО ОБРАЂАТИ СЕ ЛЕКАРИМА. Господ је створио лекара; од Вишњега је лек; лекове је Госиод из 8емље створио, и мудар човек не гнуша их се (Сирах. 38, 2 — 4). Чујте, браћо, шта Премудри говори о лекарима. А ви им не верујете и гнушате их се.