Srpski sion

Отр. 94

„СРЦСКИ сион.«

Б р. 6

су у оно доба ишли сви Срби ђаци нолазио и положио по данашњем VIII р. Исте 1850. упише се на Пештанском упиверзитету за слушаоца медицине, но немогав по природи да издржи промени је за права, која је уредно продужио и апсолвирао у Бечу год. 1854. Тада се на нашој гимназији упразни катедра латинског и немачког језика у вишим разредима, и Стеван Лазаћ чувен вредан и спреман као што је био за то место, доби позив од власти наше, која се за то брине, и врховног патрона, у оно доба патријарха Рајачића, те се у добри час склони и постаде августа речене године проФесор. Кад још додам да је нре него што је сео за учитељски сто, оних Ферија полазио у Бечу предавања из филологије чувенога прОФесора Хермапа која је држао за угарске гимиазијалне наставнике и што је за Лазића било довољно, па сам укратко изложио научни сигпси1ит покојников. Од то доба, октобра 1854. па до 1896. септембра месеца, дакле за 42 године, живот и рад Стевана Лазића у памети су великом и најбољем делу овостраног Срнства, нашој интелигенцији. Јер ако је мало данас живих вршњака њсгових, али је ммного његових ђака који се са поштовањем и симпатијом сећају начина и предавања проФесора и директора Ст. Л., његрвог лаког а темељног тумачења латинских и немачких класика, превода му укусних и лепих, код песника поетичних, што је у смислу „инструкција", али није свакоме једнако дато у природи. Са овог свог дара био је чувен и ван гимназијског круга, те у свечаним нриликама, славамајавним, школским и појединих достојанственика, њему су се пријатељски обраћапи с молбама, да их зачини песмом или химном, чему се он, вољан и способан за то као што рекосмо да бејаше, с готовошћу одазиваше, сматрајући вештину у онште, посебно поезију, којој је у тишипи посветио био свој живот, најбољим васпитним средством не само за омладину, него и за народ, нарочито таки народ, као што је наш српски, примчив за њу и на гласу са својих класичних песама у свету. Оваких својих производа умних, у сти-

ховима и у прози, није покојник наш штамнао свију, те тако нису ни ушли у литературу, и остали су да се само усмено сномињу и невају дуже времена. Но и у књижевности писаној огледао се Ст. Л. не без успеха премда његово проФесорско и од 1876. директорско звање и службене прилике и дужности нису му остављале много доколице да се може задубити макар и у науци о другом чему него што сваки дан непосредпо треба школи, и сести да својим мислима да достојна облика и израза као што је навикао читајући већином класичне аукторе. Инак је признат му труд и на овом пољу, јер је наше овострапо најстарије литерарно друштво, Матица Српска, одликовала га члансгвом Књижевног Одељења 1873. Ова част дошла је уз награду. коју му је дала, још у Пешти будући, Матица за његов лепи превод Хорацијевих ода 4 књиге, Хорација кога је дотле читало само латински и по њему певало читаво једно коло и колено српских списатеља. Уз овај превод, што је изишао у засебној књизи, штампао је Стеван Лазић и неколико оригиналних својих песама. Остали рад му књижевни састоји се већином из чланака који су угледали света у гимназујском Програму, и то: 1857. Увод у читање Тацита а нарочито његовог Јулија Агриколе; Слово у спомен блажепопочившег Архиеиископа и Митронолита Стратимировића; 1864. Једно предавање из лат. језика о сатири ; 1873. Размер у опште и Хорацијевих ода напосе; 1877. Андрија Волии, управитељ срп. вел. гимназије карловачке ; 1800. Јаков Гершић ; управитељ срц. вел. гимназије Карловачке 1883. Петар Јовановић, проФесор иосле митрополит; 1885. Грађа за историју срн. вел. гимназије Карловачке ; 1886. Јоваи Гр ос, први директор Карловачке гимназије; 1887. Прилог историји ове гимназије; 1888. Јован Пантелић. дир. и патрон срн. вел. гимназије у Карловцима; 1891 Првих сто година срп. вел. гимназије Карловачке; 1899. већ као умировљени директор и патрон сачинио је „У славу и спомен о педесетогодишњици срећне владе Његова Беличанства цара и краља Франца Ј осифе I."