Srpski sion

С тр. 102.

„ОРИСКИСИОН."

Б р . 7.

зати, да све прарелигије исповедају дуалисшичко пачело у психофизичком пптању, начедо, по коме су душа и тело тто форми и делатности два сасвим различита фактора, да је душа као и тело супстапција и као такова не подлежи никада пропадању. Отуд оно најкардиналније веровање свију прарелигија о бесмртности душе меЈју којима религијама се у том погледу највише истиче египћанска, која исповеда веровање, да човечија душа после телелне смрти путује 10000 годииа кроз разне животиње и на послетку се ипак враћа у човечије тело. Када се доцније људски ум у тежњи да свему прона^е појмљивог узрока, отргао од верског ауторитета, дуалистичко веровање митолошких религија слабо налази одзива. Први мислиоци били су машеријалисте Талес, Апаксагор и Анаксимен , први философи, које је историја забележила, били су антидуалисте. Они виде узрок постања читаве васионе па и пснхичког нојава у материјалној чињеници. Док један држи да је све постало из воде, други из неке неодређене праматерије (арећчт), трећи мисли да је све постало из ваздуха. 3 Као што видиио први философи били су монисте. Тек у иознијој философији наилазимо на ми слиоце, који психичком појаву обраћају више пажње, На основу орфијских мистерија Питагора уноси у свој систем бројева и појам о души, али овај још није чист од утецаја мало час споменутих источних религија. Смели би казати, да је Сократ својим учењем, да душу треба тако васпитати, да ова буде потпун господар над телом, први философ, који душевие способности истиче као различите од телесних. И ако тиме Сократа не можемо назвати потпуним дуалистом, он је ипак први филозоф, који удара научии темељ оном дуализму, који је одмах после њега заснокао Платон а Аристотел развио до система Дуализам добија свој најпотпунији израз у хришћанском догмату о души и телу. 1 Е. 2е11ег, Отшнкш с1ег Стезс1псћ4е <1ег дпе1шећеп РћПозорМе. 8. 33.

Као што смо мало пре иапоменули, психофизички проблем етоји у блиском контакту са позптивиим наукама. Од свију позитивних наука, на психофизичкп проблем у исторпји највише утиче Дв• мокришова физика. Учење овог грчког материјалисте је тако важно по умно развиће човечансгва и за наш проблем, да га овде морамо опширније изложити. Основно начело Демокритове физике јесте: основни саставни делови свттју ствари јесу атоми : пуно и празно 4 Иуно се састоји из безброј малих невидљивих материјалних делића, који су одељени једно од другог празним простором. Утецај једне ствари на другу дешава се кроз механички судар и притисак. Атоми се од вечности крећу у бескрајном простору од горе дсле. Тежи атоми падају брже услед чега се сударају са лакшима и отуд постаје кретање у васиони. Та теорпја, која у грчкој филозофији није нашла скоро нитсакова одзива, са Аристотеловом натурфилозофијом до у ново доба сузбијена, тек у лицу талијанског натурфнлозофа Галилеја наилази на браниоца и приврженика, услед чега Демокритова атомистичка теорија санешто измене улази у сувремену физику. 06новљењем Демокрптовог атомизма у физици, наступа ера механичког шумачења догађаја у васиони. У том механичком карактеру атомизма лежи стеудни утецај ове теорије и на психофизички проблем у његовом познијем развићу. Енглески филозоф Хоие 5 (Нођђез), јесте преставннк механичког правца у новијој филозофији. По њему су ириродне науке у крајњој пнстанцнји механска атома. Сва тела, чија кретања докучујемо ми помоћу посматрања и експеримеиата, можемо ми само у свези са кретањем њихових атома појмити. Принцин механичког каузалитета са материјалних појава преноси Хопе н па психофизички проблем. Сва душевна делатност, мисли Хопе, састоји се у врло фином кретању атома и ставља психоло4 2е11ег §. о8. 3 ^ЈшЈеЊапД 1. 1М. беаеШсћке г1ег пеиегеп РћПо8ор1пе, §. 146.