Srpski sion

стр. 118.

„ораски сион."

Б р. 8,

НЕЗВАНИЧНИ ДЕО. Студије и критика на пеихофизички монизам. Докторска диеертација Дра Бошка Петровића. Матријализам.* Ми ћемо овде прво да говоримо о првобитиој форми монизма, који се ирви развио у историји, дакле о материалистичком монизму, који у колико хоће све појаве да растумачи из једног принципа, себе такођер монизмом назива, 1 Ми ћемо грађу за излагање овога монизма дела само оних преставника тог правпа имати на уму, који се око половине XIX века појавили као реакција против метафизичког правца и спекулативног карактера филозофије после Канта у Немачкој. Тај материализам, чији су главни преставници К. Уо§1, Висћпег и Мо1езсћои, хтео је све појаве па и психофизички нојав из материје да разјасни. По мишљењу тих материалиста, материја је основно начело свију појава. Према томе су и сви психички иојави продукат материалних чињеница. Са физиолошке базе полазећи, те материалисте су физиолошко правило, ио коме су душевни појави одвисни од церебралних функција, тако тумачили, да су психички појави чисте функције мозга. К. Фогт , који је први међу матерна-

* Овај одељак своје дисертације читао је г. Петропић у „друштву хрватских кљижепника" у Загребу, ко.је га је веома сиипатично примило. 0 томе су у своје креме „НагоДпо Коуше" донеле овај иввештај : „Предавач је према досадашњим резудтатима ананости означио онреке, у које ои долази с целим нашим душевним и природпим раавитком. Врло занимљиво своје иредавање умео је донекле применити на модерни развитак знаности, уметности и кн.ижевности, те је међу члановима друштва нашао врло иажљиве и захвалне слушаоце, који су му иза читања срдачно честитали. Међу потоњима налазио се је и г. др. Фрањо пл. Марковић, проФесор Филозо -"ије на нашем евеучилишту, којм је после предавања с г. др. Петровићем заподео дуљи разгокор о једипству знанетвеног пазивља у овој дисциилшси." 1 1Је1>егтсе(5, вгцпЛНав <1ег Ое8с1пс114е (1. Р1п )08орћ1е, III В(1. 8 АиП. 8. 227.

листама у новијој филозофији мозгу такав значај прииисао, оиако се изражава у том питању: сваки природњак при логичном размишљању доћи ће до тог у- [ верења, да су све такозване психичке чињенице само функције мождане супстанције, или да се грубо изразим, мисли и мозак једно према другом стоје у таком одношају, као жуч према џигерици или урин према бубрезима. 2 Да би још боље растумачио, да су психички појави само функција мозга, Бихпер овако дефпнише мозак: Мозак је ј седиште и орган мишљења; његова леличина, његова ф фма и развијеност му, ј врста или стеиен његових појединих делова, стоје у сасвпм одре^еном одношају према величини и снази психичких н душевних производа, који из њега произилазе. Човек који се, као што је познато, са својим духовним и душенним својствима далеко уздиже изнад свег осталог животињског света, имаде апсолутно и релативно највећи мозак између живих створова 3 Речи гсао што су; душа, дух, мисао, * осећај, воља. живот — вели Бихнер цаље 1 — означавају својства, способности и делатностн живе супстанције, које су основане у формама материалног битисања. Душа је колективан појам за све делатиостн мозга, овамо подразумевајући и нервни систем. 4 ГЈрема томе је јасно и очигледно, да материја мисли, јер са њоме престају и мисли. 5 Сличне мисли налазимо и код Момшоша. Са материјом кружи живот кроз делове васионе — вели Молешот — са животом мисли, са мислима и с природног гледишта неопходно добра воља. 6 2 К. Уој*!;, Рћу81о)о § - 18сће ВпеЈе, 1847. 8. 206. 3 Висћпег, Кгаћ шк1 81о(Т, одељак: ОеМгп шн1 8ве1е. |1 То је најпопуларније материЕлистичко дело, које би могн назвати каноном сувременог материализма. На самом иемачком јевику доживело је дело иреко 20 издања, преве-1 дено је на 17 језика, уједноје то дело типски иреставиив 8брке многих паука. 4 Висћпег, у том истом делу у истом одељку. б КгаП пп(1 84оГЈ, у одељку : 13ег СтеЛапие. 0 Мо1е8сћо11;, 1)ег Кге1в1аиГ Леа ^ећепа V АиП. 188?. 8. 503.