Srpski sion

С тр . 120.

„ОРИОКИ СИОН.»

Б р. 8

већи мозак, најочитије говоре бројеви, Па и искуство у хиљаду случајева, које ми овде због ограничености наше задаће више на опште аргументе, не можемо наводити, сведочи, да мозак никако није у оном смислу чињеница код мишљења, као што материалисте о томе разлажу. Када би материалисте имале право, онда би код човека у добу, када је тело и мозак достигао квантативпо свој врхунац, а то је већ у 20—24 години, морао уједно бити и на врхунцу душевних способности, а и против тога говори искуство. Још безброј многи други примери из анатомије и патологије говоре против материалистичког схваћања. Главна теза материалиста јесте свођење психичких појава на материалне. Том својом тезом хтели су материалисте да материализму ударе темељ на позитивном земљишту природних наука. Баш том својом основном тезом дошле су материалисте у опреку са најкардиналнијим правилом природних наука, са принципом одржања снаге. ГГо том принципу сума енергије у универзуму остаје увек константна. Све промене нису ништа друго, до ли прелажење једне енергије у другу. Даље, механичка енергија као механичка чињеница, може само механичку промену произвести, сљеди, да психички феномем, као сасма различит од физиолошког процеса у мозгу, никако не може бити чињеница материалног узрока. 10 Осећаји, мисли и у опште сви остали душевни појави по закону одржања енергије никада не могу бити продукт мождане супстанције и према томе психички појави се не могу са физиолошким функцијама мозга идентифицирати. Ово идентифицирање психичких појава са физичким лежи у неправилној теорији знања материалиста, који у место да полазе са позитивних чињеница, које су на искуству основане, они хоће све истине да дедуцирају из метафизичког појма апсолутне материје, ван које ништа друго не постоји и та материја треба да је крајни уврок свију дога^аја у природи. 10 А. К1е1, Бег рћПозорћ'18с11е КгШсЈзтиз. ВД. II Тћ II 8. 177. 0 Ки1ре, Е1п1вНип$ т 316 РћНоиорШе, 8. 133.

По нашем мишљењу ово је тачка, где се најјасније очитује незнанствено становиште материалиста. Да ми немамо никакових других срестава за сазнавап^е света ван пет чула и да у свету ништа друго не постоји ван предмета наше чулности, дакле материје, противречи баш нашем сазнању. Осим спољашњег материалног света знадемо ми и за нага унутарњи душеван живот, а осим наших пет чула имадемо ми унутарње способности, које важе као унутарња чула (Даз тпеге 8тп), помоћу којих ми познајемо унутарњи душеван свет. Јер кроза шта разликујемо ми шта је добро а шта зло, шта лепо, узвишено а шта ружно? Услед чега даље можемо ми да стварамо појмове, закључке и друге логичке операције, па најзад шта би били закони нашег душевног живота, савести, моралности, па слободна воља без које нема ни људских дела. То су све чињенице, које очито показују на унутарња срества пашег сазнања за разлику од чулних а тако и на унутарњи свет, сасвим различит од материалног спољашњег. Не видети у природи ништа друго до ли материју, то значи запушити уши рукама, па не чути где топ пуца, за тим то значи побијати некоја срества нашег познања, помоћу којих ми опажамо и друга својства осим материалних. Или, ако материалисте хоће да су конзеквентни, те када већ побијају срества људског познања, морају сва, па и она срества побијати, помоћу којих они ништа друго не виде осим материје. Но то би водило скептицизму, што би оборило сав систем материалиста. То би биле конзеквенције материалистичког држања према психичком појаву, за који може само идиот казати да не постоји. (Наставиће се) Проповед 0 еавлађивању зла добрим Григорије А. НиколиЂ парох Иришки Не дај се злу иадвладати, него падвладај зло добрнм (Рим. 12, 21.). Христољубиви слушаоди! Предузео сам данас да вас иоучим о вољи Божјој, како ћете угодно њојзи да живите овде на земљи.