Srpski sion

у/гр. јОО. „УГШЛКИ ЦДЦЦ.' Нр. 10

други или трећи дан по рођењу, већ по закону старога обрезања да их ваља крстити не пре осам дана: то смо ми сви иротивнога мишљења; али за боље налазимо, да никоме између новорођених не треба отказивати благодат Божју. Јер кад се и самим тешким грешницима, носле обраћења њихова (из иогаништва) у веру даје отпуштење грехова и нико се од њих не одлучује од крштења, то се тим више не сме забрањивати крштење новорођеног цетета, које ничим није сагрешило, ван тога, што је родивпш се телом од Адама, заразило се грехом и смрћу ири самом рођењу. Дете тим лакше може добити опроштај грехова, у колико му се не праштају његови сопствени, већ туђи греси". 22 Неки учитељи црквени бејаху тога миишења, да крштење деце — ако нема какве велике потребе — ваља одгодити док се у деце у неколико разум не развије т. ј. до две или три године; 23 у осталом то беше само приватно мишљење. Оиће правило и посвудни обичај дрквени вазда бејаше, — да се деца одмах иосле рођења крштавају. Само у неким иределима, особито западним, установљено беше крштавати децу на дан св. Пасхе. 24 Предмет особеног расправљања, већ у првим вековима, бејаху подметута или украдена а за тим од дивљих народа откупљена деца, јер се не знађаше едали су та деца крштена или нису. Картагенски сабор (г. 419.) донео је у овом ногледу за Африканску Цркву, у којој се налазило веома много овакове деце, следеће правило : „Установљу.је се у погледу деце: сваки иут кад се не нафу поуздани сведоци, који могу доказати, да су она одиста крштена, а она сама због свога доба несу кадра тачно одговорити, да ли им је тајна дарована била, треба их без сваког колебања крстити, да их таква неизвесност не лиши очишћења толиком светињом. А ово су браћа наша, заступници Мавритански посаветовали ради тога, што много таквих они купују од варвара" (прав. 72). Шести васељенски сабор (Трулски) потврцио је ово правило и распространио га је на целу Цркву, поновивши га у својим правилима (прав. 84). Крштење се обављало и над таковом децом, када се после наласка 22 Св. Киаријан а<1 КИит ер. 69. 23 Св. Григорије богоел. — слово о крштењу. 24 Сократ, 5, 22. Аици81ш, (1е 1ешроге »егш. 160. орр_ Ј. 10. 8. Атћгов, Де разсћа сар. б. СопсИ. јЈ а Њс, е* Мбрап.

или откупа сазнало, да су она од неверних родитеља (јудеја или поганика); то се чинило с тога разлога, што су ту децу примале хришћанске нородице, Црква се пак бринула за њих, крстила их је по вери и завету воспријемника. 25 Децу, рођену у смешаним браковима (када је једно од супружника хришћанске вере, а друго поганик, Јудеј или јеретик) по 14. правилу четвртог васељенског сабора, треба крстити у православној Цркви. Ова одредба оснива се на аиостолскоме учењу, наиме на речима св. аиостола Павла, по коме као што се у смешаноме браку иосвети муж нвкрштен женом кршшеном, и иосвети се жена некршшена од мужа кршшена, исто тако и деца такових родитеља дужна су бити чисша и света (I. Кор. 7, 14), и ова наредба беше постојани државни закон у старој грчкој царевини. 26 Исто тако узакоњено беше, да се малољетна, деца, у случају да им се родитељи крсте, одмах по родитељском крштењу крсте, а одра'*ла деца, да се крштавају по одређеној припреми. 27 На седмом васељенском сабору донесено је у овоме смислу засебно правило за Јевреје (пр. 8). По нашим (Угарским) државним законима нахочад и у онће она деца, за чије се родитеље не зна, крсте се у вери онога ко их је примио и адонтирао. Ако се однесу у дом за нахочад, који припада извесној вероиспсведи, онда ће се крстити односно васпитавати по науци и духу дотичне вероисповеди, којој односно сиротиште нрипада. Ако се не деси ни један од поменутих случајева, нахочад припадају оној вероисповеди, која је у дотичноме месгу бројем својих сљедбеника у већини. (1868. 1Л11. зак. чл. § 18 ) По пракси наше овопредеоне Цркве, а сагласно с наређењима државнога закона, ако неверници (Јевреји, мусломани) приме нашу православну веру, с њима заједно примају и крсте се и њихова деца, која нису навршила седам година; у случају да им се деца налазе у добу између 7—18 година, могу се крстити, само ио дозволи надлежне власти и начином прописаним у 1ЛИ. зак. чл. од 1868. §§ 3—8. 25 Атћгоа, Де тос. ^епШ. 2, 8. Аи^иаИп. <1е ^гаНа е! Цћего агћипо сар. 22. 28 СоД. Тћео(1. е! ЈиаМтап. 1. 1Н. 1. сар. 12. 27 СоЈ. ЈивЈт. 1. 1Н. 12. 10. N0^. 144. сар. 2. сГ. РћоШ ЈЈотос. Ш. 4. сар. 4.