Srpski sion

С тр . 224

В р . 14

Исидорова љуба, госпођа Кристина, као што смо читали ових даиа, положила је у исто време добротвориој задрузи Срикиња у Загребу хиљаду круна за оснивање сриског девојачког нанзијоната, који ће се можда отворити још ове или идуће године. У Срба беше одувек племенитих људи и великих добротвора, који су чинили којшко су могли и како су умели, који су нам иодигли и одржали наше народне установе. Досад су нарочито стипендије осниване за велике науке и школв, а Добровић даје чисто нов правац. Он почимље из темеља, сасвим одоздо. Док се један доктор ностави на ноге треба дссет хиљада Форината, — вели Добровић, —■ а том сумом може се из ништа нодићп и унутити толико стотина шегрта. Ти шегрти гледаће свога посла, жури1\е се, тећи ће и стећи данас сутра, па нека оии онда школују, дижу своју децу навише. Добровић хоће из темсља, хоће да помаже многој сиротињи, да јој скида мрежу с очију! Ево што вели „Привредник" у 2. броју од 1900. године о нашем врлом, али скромном старини: „Пратећи будним и живим очима живот и јаде свога народа, особито у горњој Скавонији, дошао је до увјерења, да се не могу и неће тамо поправити прилике српског народа, док се не подигне опет ново, чило, српско, занатлијско и трговачко кољено. II отац му поче од малога као лицитар, поелије, као трговац. И он се подиже из ништа од шеграа, а данасје угледан и богат трговац, кбји дапас већ обилато помаже за живота сваку српску ствар Исидор зна и вели: ако хоћемо да се окрене на боље, треба да се омладина одаје занату и трговини. Али како ће сиротиња јадна макар и у шегрте, кад не зна како и куд, кад нема чим? Намјештање дјеце, уз то нужна иисарија, управа и т. д. скопчано је са великим трошковима. Муку ту ето и разумједе и познаде и осјети овај српски родољуб, иа је ово дана положио код управе „Привредника" 2000 круна са изричном намјеном, да се уиућују ваљани а сиромашни младићи, који полазе у свијет у шегрте, да изуче свакојаке добре и корисне занате. Тако ето удари овај разумни и проницави Србин темељ новом бујнијем нрегнућу и напре-

тку подмлатка, који се посвећује поштеном раду и заради. И тај лијепи примјер нодстрекну поштоватеље и пријатеље Исидорове и они у онај мах сабраше између себе у трен ока још 4000 круна, која се сума прикључи Добровићевој. Његов примјер подста^и ће сигурпо још многе друге родољубе Србе, да у то име одвоје колико ко хоће и може, али свак бар но њешто. Док су Срби трговци и занатлије још у крепким рукама држали иривредне и прометие конце од Будима до Солуна и од Арада до Бара, онда нам је све пјевало, онда смо у свему добро стајали, онда бјесмо угледни, напредни и упливни. Ти људи подигоше многе и велике српске задужбине, Фундације и стипендије, али према тадашњим приликама и погледима не сјетише се ни они ни покољења послије њих. заборависмо сви да за Србина без рада и при вреде ни господаретва нема нити може бити. И наш Добровић свјетује и упућује еваком приликом нашу омладину како су Срби испустили рад, зараду, трговину, занате и канитале журећи се за господством. Једно испустисмо, друго не стигосмо, остасмо празних руку на цједилу, обезглављени, збуњени. И заиета би требало, као што Добровић добро каже, да наши добротвори, а нарочито трговци и занатлије бар одсад у првом реду на унанређење сриског, трговачког и занатлијеког подмлатка мисле, и на ту сврху да завјештавају. Лакше је, т. ј. јеФтиније 100 и 200 шегрта, честитих привредника подићи и упутити, док се истом сумом школује једва један господин, чиновник и т. д. Трговци и занатлије стоје у вјечитој и директној вези са својим народом, отуд су они нама, особито у ово вријеме, иоред ваљаних свештеника, учитеља, можда најнотребнији. И новина и свако знање, да уђе у народ, мора пријећи нреко трговаца и занатлија; откуд какви трговци и занатлије, такав је и народ. Свјесни и родољубиви занатлије и трговци уносе свијест и родол,убље и у народ. И наша је срећа пјто се у нас јављају у тешка доба и времена из народа људи не само са срећним мислима, него и са узоритим радом. Добровић каза и иоказа, шта треба и како треба, а ми смо увјерени да он усамљен остати неће, и онда су народу нашем обезбеђени срећнији дани и љепша будућност. Прослављају^и се поједини, прославља се народ, а са народа враћа се онда опет слава на појединца. А всће