Srpski sion

Б р . 14.

,(ЈГШЈЛИ ЦИММ -

итр. 217.

темељно испитао ову тачку у систему паралелиста. Принцип одржања енергије, вели Сигварт' 4 , ништа нам не казује, који ефекти од којих узрока зависе и услед којих услова поједини узроци дедују. Принцип о енергији само нам толико говори, да, док извесне масе једна на другу утичу, постојн еквивалент делатности између претходног стања и стања које после следи, али се никако неда емпирички доказати, да се материалне промене могу само услед материалних узрока делити. То не значи потврдити принцип енергије вели Сигварт; 15 ако ми претпоставимо, да такови систем маса може и са елементима снага друге врсте да ступи у каузалан одношај и да делатности, које проузрокују снаге које се у маси налазе, и ван њезиних граница могу да ступе у одношај са снагама друге врсте, него што су механичке снаге. (Наставиће ое) 14 815№аг1, В<1 II стр. 528. 15 ШЗ. стр. 53. 34.

Беседа на Ускре. Саставио и говорио: Милан Попадић. Замислимо, православни Хришћани, лађу па бурноме и силно усколебаном мору и ногледајмо, како је бесни вали са страшном хуком, с једне на другу страну пучине морске бацају, и ударају о ледено стење мора сиљега све дотле, док је не униште и у дубл>ину своју не ирогутају. Тако је и овај земни живот наш то исто што и море сиње то, а ми људи у томе животу своме, то смо исто, што и лађа на узбурканом мору томе. Као што лађа мирно плови по мору — када је време тихо и благо — тако би и ми људи увек мирно пловили по мору живота свога земнога, да греха нема. Али као што бура на мору »рети, да ће лађу на мору разбити и утоиити; — тако исто и бура греха нашега ирети нам нронашћу душевнога спасења нашега. И ми би заиста пропали и у понор греха свога утонули, да нас нежна мајка, св. црква наша иравославна, није увела у прошли часни пост — у то тихо и мирно пристаниште, — да нас од буре греха и

страсти наших спасе, те да нам уједно и прилику даде, да скрушеним и смиреним срцем, искреном исповешћу, молитвама, постом и сузама покајања оперемо грешпу душу своју, те тако : исповеђени, покајани и причешћени, са чистим срцем поклонимо се даиашњем светлом васкрсењу Спасовом. Благо теби, душо хришћанска и православна, благо теби и овога и онога света, ако си Васкрс свој православни тако покајана и од греха омивена — дочекала! Онда рујна зора Васкрса твога тебе љупко поздравд,а, целива н надом хришћапском, надом снасења задахњује. Онда данашње супашце јарко, суиашце Васкрса и сиасеља твога са својим топлим пролећњим зрацима обасјава душу и срце твоје, у коме је дотле, — док се покајао ниси — тама и мрак греха царовао. 0, како онда мора да ти је мио и сладак глас, глас, који ти је јутрос раном зором на уранку победоносно навестио Васкрс Христов — Васкрс твој иравославни са милом и дивном песмом православном: Врскресење твоје Христе Спасе, Анђели поју на небесима, и нас на земљи удостоји чистим срцем Тебе славити! Да, богољубазни Хришћани, пукао је нечат на гробу Христову, Христос је васкрсао. Христос је васкрсао, те са символом победе: белим барјачићем у руци, разрушио је силу адову, те је тиме и палом роду људском — који је у гробу греха лежао — нодарио Васкрс. Христос је васкрсао, и из гроба у телу човечјем засија нам најсјајнија светлост правде и истине. Христос је васкрсао и отворише нам се рајске двери. Васкрс, то је благодат и помоћ Божја, којом је докончано спасење људи, то је слобода, која је људе као робове греха тешких синџира греховних ослободила. Васкрс, то је здравље и живот душе нагае. Па где се налази, љубазни моји, та иомоћ Божја, која спасава људе, где лежи то здравље и живот душе наше? Где је Васкрс наш? У нркви нашој нравославној, браћо, и Ускрс је наш православни. Још на три недеље пред часни иост занојала је св. црава наша: „П ок<1.лша №в{рзи /ии дкери". Па за време целога про-