Srpski sion

V *!. V «■ Ж

лама подмиривати, то позвати срп. прав. црквене општине у Новом Саду, Панчеву и Оомбору путем надлежнога им Епархијског Административног Одбора да се о потпуном издржавању својих виших девојачких школа одмах постарају и све потребе у ту сврху почињући од 1. јануара 1902. год. без икакве даље субвенције из овоподручног клирикално-школскога фонда из својих сопствених средстава односно из у ту сврху образованога фонда подмирују тим про и сигурније, јер се исте у идућем прорачуну клир. фонда не ће моћи у обзир узети." Овим речма дакле упозорују се наше цркв. општине у Н. Саду, Сомбору и Панчеву за времена да се постарају за потребни фонд, који им је у дужност стављен Н1к. Уредбом још пре 29 година, а нарочито речма: „ За издржавање ове више девојачке школе има се у дотичпо) оиштини ШТО СКОрије образовати јвдап особиши фонд Буду ли окренуле наше материјалне прилике на боље, буде ли се дошло до нових извора, као што изгледа са Текелијиним фондом, тада ће још и даље моћи наше више девојачке школе под миривати своје потребе из клирикалнога фонда. Али је то све веома непоуздано, јер овај фонд све већи издаци чекају, као што се показало то и до сада за ово последњих 30 година. За то је прва дужност и брига поменутих цркв. општина, које желе имати више девојачке школе у својим местима, да се постарају и за фондове и сигурне изворе, откуда ће своје више девојачке школе издржавати моћи. Сво ово јасно нам показује да није Саб. Одбор онај, који укида жнвот натпим вишим девојачким школама, него је Саб. Одбор по својој дужности нозван био да се постара како ће се уопште подмиривати из клмрикалног фонда све потребе наших просветпих завода. Нико није из клирикалнога фонда на своје потребе и на своје благовање ни крајцаре узео, а још мање да се „ исио■ маже " нашим народним фондовима. Ако се употребио новац за намештај у па-

тријарашкој резиденцији, тај се није употребио из клирикалног, него из неприкосновенога фонда, али како ? Превишњом резолуцијом ЈБегова Величанства дозвољен је зајам у ту сврху из неприкосновеног фонда са обвезом, да свагдањи митрополит-патријарх и главницу и интерес у току од 20 година у одре^еним оброцима отплаћује. Такову је представку учинила Бзегова Светост и на такову је представку ево и превишње решење до бивено, и садањи митрополит-патријарх српски преузвишени господин Георгије Бранковић примио је на себе обвезу да док год је жив отплаћује у погодишњим оброцима, које и чини још од г. 1896., от плаћујући у погодишњим оброцима 1443 ф. 20 н. До сад је исплатио 11 оброка, а све то износи до данас око 16 000 фор. Ну, треба још и то знати, да овај намештај остаје и даље, и после смрти ми трополита-патријарха својина народноцрквена, те се не ће, као до сада што је било, после смрти митрополита-патријарха иродавати. Овде није урачунат главни део намештаја, који сам репрезентује четвртииу вредности читавога намештаја, који је садањи патријар одмах из својих средстава подмирио. (Слика „Сеоба Срба", као и друге слике и попрсја у свечаној дворници патриј. резиденције.) Нико се, дакле, „не испомаже" нар. фондовима, а најмање на штету наших просветних завода, ирема којима је бш садањи иатријар српски од свију до сада иоказао највише љубави, издавши из својих средстава Д0 данас на 250.000 фор. па културноиросветне сврхе свога народа. Али свет — ко свет! Радо заборавља шта се чинило, особито ако се у мањим свотама чинило, па ма те своте све скупа и велику своту репрезентовале, да и ие говоримо о моралној вредности појединих доброчинстава. Или, можда би ВИШ6 имионовало да серекло: Патријар српски Георгије БранковиЛ „грунуо" је, шшоно реч, свакс друге године са 50.000 фор. на иросветие сврхе, него што имионује то, да је иашријар сриски Георгије БранковиИ у шоку 10 година дао исту своту — која оиет износи 5X50.000 фор.