Srpski sion

О тр . 404

.СРПСКИ СИОН."

Б р . 24.

бови са урешеним крунама и подлогама те кад сунце одскочи високо на обзорје, на му зраци упадну у манастирско двориште ускосно блесну и кров цркве и куле и одбију се о зидове, онда чине осветљена и иолутамна нлатпа цркве са својим уресима врло леп утисак. Стара манастирска црква била је изнутра са многа свога старог високога, зиданога олтара, којега је исписао српски сликар Јаков Орфвлин с миогим малим сликама на зиду, врло тавна. Олтар је тај срушен и место њега је подигнут нови осредњи олтар из камепа и кована гвожђа — те је црква дошла много светлија и чисто већа. Према коланчастим сводовима спуштају се у цркви широки пиластри до земље, са богато позлаћеним византијским крунама Црквени су прозори витки, са проФилима и округлим моткама а испод прозора вијуга се око целе унутарње цркве пластичка атула а исто тако и изнад позлаћених круна пиластра. У женску пренрату цркве ушла је олепарска апсида манастирске зимске капелице а држе је у висини два мраморна округла и два зидана четвртаста стуба. На апсиду ову доћи ће после озго оквир од позлаћених гвоздених прутића а у средини њиховој леп златан крст. У овој капелици, која се може зими и ложити, има леп византијски дрвегга иконостас, те ће у њојзи братство служити сваки дан па и зими јутрења, часове и вечерња. Цела црква и канелица су натосане керамитом обојеним и изведеним онако лепим шарама, као што су на нашим српским ћилимовима. У нашим старијим црквама иконостаси су већином високи, допиру до крова црквенога а пуни су многих већих и мањих слика. Рекох већ, да је стара манастирска црква имала зидан иконостас одоздо па све до крова. Тај је срушен до темеља. Грађевински саветник X. Боле и онструисао је новв манаетирски иконостас онако исто, као што је то учинио у нашим црквама у Загребу и Накрацу — за мање али све великих слика.

Овај нови гргетешки иконостас је заиста диваи. — Ја до сада лепшега нисам видео ни у којој, ни пашој ни туђој цркви. Овај се икоиостас састоји из два реда — етаже — иснунченом средином а подељеп је дуплим црвеним мраморним стубићима вертикално у три главна дела. Саграђен је од белога истријанскога камена а оквири су му од шупљикавог кованог железа, богато позлаћеног Исто су тако позлаћени и неки вајарски радови од камена а двери су, и царске и мале, од тешке храстовине, лепо ишупљикане и богато изрезане. Не скидох дуго ока са овога дивнога иконостаса иза кога се помаљало у олтару плаво звездано небо. Ово небо се стаклело кроз онај шупљикави гвоздени урес тако чудновато, да човек мисли, да то нису железне шупљике ио да су то једноставни стубови, но којима се вије позлаћени бршљан. Не могу овде да испишем пером ни да иекажем речима онај дубоки утисак, којим је утицао овај иконостас на ме. Утецај је то миран, тих, илеменит, уздиже човекову душу у небеске висине те је пуни најчистијом побожношћу. Иконостас овај саградшш су наши домаћи мајстори у Загребу врло лепо и уметнички, те су овим ремеком показали, да нисмо спали на ииоземство. Наше уметничко обртништво, занатлијство може се слободно мерити с туђим, јер се види по овоме иконостасу, да наши мајстори могу да се подухвате да створе и оваке уметничке радове. Наши вештаци су овим дивним иконостасом осветлали образ и себи и земљи, која их је образовала у својој обртничкој школи а шиљала их је зар и у иностранство, да се тамо јога боље усаврше. Иконостас овај исписао је својом кичицом наш најбољи црквени живописац Урош Предип — самосвојно, без да је копирао оне своје иконе, што их је исписао за цркве у Ст. Бечеју, Перлезу и за каиелицу патријарашке резиденције у Ср. Карловцима. Но Предић још није довршио цео овај иконостас. Он је исиисао на њему само