Srpski sion
О тр . ббб.
бр. Ш.
1890. био је Троицки уредник „Хришћанског Чтенија" и „Црквеног Вјесника," у којима је он штампао историјски преглед „Правосдавног Истока" и „Инославног Запада." Влагодарећи заузимању проф. И. Е. Троицког отворена је у петроградској дух. Академији засебна катедра историје славепских цркава, коју заузима познати Србима проф. И. С. Паљмов. — Покојни је Троицки имао уплива и код виших државних сфера у питањима источних автокефалних цркви. Осим тога биоје главни раденик у ријешавању одношаја старо-католичке цркве према Нравославно.ј цркви. — Некаје слава и вјечан спомеи Ивану Јегоровпћу Троицком! ■—ић (Број научних завода у Русији.) По статистичким подацима министарства народне просвете број разних научних завода у Русији износи 83.000. У том броју виших научних завода има — око 50, мушких класичних гимназија око — 200, мушких прогимназија — око 60, реалних школа — око 120, женских гимназија и прогимназија — око 475 (од тог броја 348 су под министарством народне просвете, 65 издржавају се фондом царице Марије, 62 издржава Св. Синод). Осим тога има 35 средњпх војено-научних завода. Нижих школа има око 82.000 и броје 4.500.000 ђака. (Статистика новина у Русији.) По „Руск. ВЉд." Русија броји данас 427 разних новина. На ирвом месту стоји Кијев (28) и Харков (15), ватим Казан ; (11), Варшава (11), Тифлис (12), Рига (12), Вилна (8), Саратов (8), Томск (8), Ваку (7), Јарослав (7), I Вороиеж (6), Иркуцк (6), Ростов (6), Курск (6), Екатеринослав (6). У осталим провинцијама овако стоји: по 5 нов. било је у 8 места, по 4 нов. у 13 места, по 3. нов. у 19 места, по 2 пов. у 15 места, по 1 нов. у 55 места. У 60 и 70 г. основаних ношша излази само 23, све остале излазе за последњих 20. год. а највише за последњих 5—6 год. Разне белешке. (Г. Др. Лаза Маркови&.) лекар у Будимиештанској болници Св. Стефана, наименован је за помоћног лекара у болчици Св. Рока у Вудимпешти. (Богословска библиотока.) Пре неких 30 год. поникла је међу Харковским свештенством идеја, да се у граду оснује опћа богословска библиотека. Енергично се с почетка на томе радило. За крагко време добивено је на поклон неколико стотина књига и библиотека би отворена. Али они, који дадоше иницијативу тој идеји које одусташе, које малаксаше, те од тога скоро ништа да се не изведе. Но прошле године неколицина свештеника и других пре-
освећених лица покренуше поново то питање. Дијецезан те епархије одобрио је правила, по којима ће библиотека имати све духовне журнале и сва боља дела у богословској литератури. У њу ће имати приступа не само лица духовнот карактера, него и сви они световњаци, који се интересују питањима богословским. (Какве мере да ое узму код упорних секташа?) На ово пигање мисионари Херзоиске епархије овако одговарају: После вишекратних покушаја мисионара и пастира, да заблуделе на прави пут изведу, дужии су исти реферисати о томе конзисторији и после конзисгоријалних наређења у том п^гледу, ако се и њима ништа не постигне, онда треба с благословом духовних власти, свечано у цркви објавити, да се заблудела лица не сматрају више члановима цркве, строго пазећи, да не би секташи примљени били у каква год друштва," где би они могли утецати на православне верне. (Страсбуршка катедрала.) У последњој својој седници муниципално веће_ града Страсбурга иретресало је пројекат реставрирања знамените историјске Страсбуршке катедрале. Оправка овог знаменитог споменика седе старине предузимана је већ неколико пута, при чему се -трошиле грдне суме, „ не би ли јој првобитни облик одржали. Једну' од најважнијих знаменитости, као штоје познато, сачцг њавају астрономски сатови, који су снабдевеии силесијом најсложенијих механизама. Поправка тих сатова предузимаЉ је већ неколико пута. Последња поправка њихова беше за време француско-пруског рата 1870 г. По поднетом прорачуну поправка катедрале изнеће 2.253.000 нем. марака, а радиће се најмање 20 год. Комисија, која има да изведе ту оправку тако, да би се сачувала као историјски споменик за сву Немачку, захтева, да како месни лаидтаг, тако и рајсхтаг приложе потребну суму за изградњу. У случају недостатка срестава, биће основана лутрија, што су већ некад чинили у сличним приликама, и потребна сума биће добивена од проданих лутријских карата. (Религија у Јапану.) Шарл Фавор, француски етнограф, саоићио је недавно француском етнографском друштву врло занимљиве податке у погледу верских осећаја данашњих Јапанаца. Од половине прошлог века, а још више после револуције 1868 г. у Јапанаца с дана у дан онажа се све већи верски индиферентизам. Жта више и у селима је тешко наћи Јапанца, који је верно сачувао стара вер.ка предања својих прадедова. Синтоизам, или религијозни култ духова, може се рећи да и не постоји