Srpski sion

Б р . 34.

исповиједи, још сва извијешћа нијесу стигла за 1900. год. в) Парохијско свештенство. У свој Митроиолији Митрополит стоји на челу 66 свештеника (од којих је један из туђе еиархије на допусту) и 1 ђакоиа, од којих су 56 мирског и 11 монашког чина (2 су архимандрита, 4 прота, 1 протосинђел и 2 игумана), Од 66 свештеника 54 служе на парохијама. По поријеклу свом парохијско је свештенство већином из тежачког сталежа. Свештенство, које се рукополаже у новије вријеме, има богословску спрему, но још је нретежнија страна свештенства, која се рукоположила нрије 1888. год., која има скоро само манастирску или основну спрему. Међу овим пошљедним има много још млађих снага, који теже и дан данас за усавршавањем. Већина свештенства занима се још и данас тежачким иослом. ТГо извјештајима, које су они поднијели крајем 1900. добили су од државе хонорара за катихизацију на основиим школама 12020 круна, а субвенције 8200 круна. По извјештајима њиховим из 1898. добијају гЈдишње бировине у вриједности 29960 круна, од епитрахиља 27190 круна (од бировине и епитрахиља приходи уврштени су и за 1900. год., јер 110 извјештају Другог РеФерента, ти цриходи важе и за поменуту годину.) Свега дакле 79370 круна добија годишње парох. свештенство; наравно овдје је урачунана и плата данашњег мостарског пароха: 2000 круна. Заједничко опћење нарохијско свештенство има само у протопресвитератским еједницама. Оне су основане најприје у требињском протопресвитерату 1889., затим у чајничком 1891. Пошто су биле запуштене, тојеуновије вријеме 1899. год. митрополијска управа окружницом својом исте обновила. У 1900. год. неки су протопресвитерати изјавили жељу, да се држе епархијске свештеничке скупштине. г) Цркв. школске оиштине. При варошким парохијалним црквама постоје црквепе општине а нри сеоским туторства, и то за сваку поједину цркву. Општег штатута за све општине нема, премда је ту жељу у 1891. изјавило свештенство протопресвитерата чајничког. Године 1888. мостарска општина израдила је себи штатут, кога је одобрила државна власт. Овај штатут легао је у основу штатутима, које су усвојиле у 1896. години оиштине: у Требињу, Билећи, Гацку, Не-

С тр . 581.

весињу, Коњицу и Чајничу. Све остале општине управљају се и данас по обичајима. При општинама се налазе школски фондови. О садашњем стању Фондова. као и о раду у општинама. сад се не може говорити због недостатка извјештаја. д) Сржко иравославне осиовне школе. Оне постоје уз неке ошнтине, а такођер и у ман. Дужи, Завали и Житомишљићу. Српска правосл. оеновна школа у Мостару има данас. свој правилник, који је одобрен државном влашћу 1893. год. Данашњим даном у овој Митрополији има 16 срп. прав основних школа са 1172 дјеце. Три котара: билећки, гатачки и невесињски, у којима је православни елеменат у већини, немају ни једне српске школе. Године 1889. нод иредсједништвом дананшег Митрополита држана је у Невесињу скупштина с цијељу образовања Фонда за тамошњу школу и многи су се уписали у исти. ђ) Учитељске снаге на сриским школама. У 1900. год. било је у овој Митрополији на српским основним школама 23 учитељске снаге. Међу њима било је богослова, преперанада, а било је и неспремних. Неки су и домаћи синови, а било их је и из Угарске. е) Комуналних основних школа у 1900. било је 44 са 1417 правосл. дјеце. ж) Сриско-иравославна црквена ијевачка друштва. Данашњим даном у овој Митрополији постоје 4 пјевачка друштва, и то: у Мостару, Требињу, Невееињу и Фочи, која имају своја правила одобрена од Виеоке Земаљске Владе за Босну и Херцеговину".

ЛИСТАК. Белешке из црквено-школског и проеветног живота. У Митрополији Карловачкој. (V спомен благоупокојене царице и краљице Јелиоавете). Дана 28. августа (10. септембра) о. г., као на дан иепрежаљене смрти благоупокојене царице и краљице наше Јелисавете, одржаће се, по по високој наредби Његове Светости, у св. Николајевској саборној цркви у Карловцвма парастое. (7 спомен благоупокојенога епископа Никанора Лопови$а) одржаће се, по високој наредби ВБегове Светости, шестонедељни парастос у св. Николајевској саборној цркви у Карловцима.

„СРПСКИ СИОН."