Srpski sion

Бр. 35.

„СРШУКИ (ЈИОИ."

Стр. 591

гије довео у свезу еа распуттеним дворовима, н. нр. Француским, са аристокрацијом Франуске и других земаља; а на послетку и у томе, што се мешао у дела, која пе подлеже духовној власти; што се нлеће у политику, на и сада на иаше очи води он врло опасну игру са демокрацијом и социјализмом. Но ако је католиштво са својим тежњама и заблудама корисно утецало па развитак р'ациопализма, протестантство му је било већ прави вођ љегов. Оно је прво изјавило субјективно убеђење у ногледу вере. Тај припции субјективности одмах се но појаву протестаптизма извитонерио у свима областима, како у религијозним, тако у моралпим, политичким и социјалним. Лутер је видео, камо је забасао, те у последњим годипама својим покушавао је да задржи даље распростирање, али узалуд. Чеп је искочио из суда, наиуњеног разним гласовима, а повратити све те гласове ноиово у суд било је немогуће. Против учења протестантског образовао се до дун1е читав низ научењака, т. зв. пијешисша, али својом извештаченом нобожношћу и лицемерством само су користили развићу рационализма и убрзали његов појав. У секти социнијанској видимо неки нриродни прелаз однротестантизма к рационализму. Социнијанство јавно већ проповеда све принцице рациоиализма и ако се усиљава, да стоји па темељу религијозном. 11ојав нове Филозоа >ије на развалинама средњевековне схоластике био је природап и законит, па у многим приликама и од благодетног утецаја за многе велике умове који бранише веру, и који одбацише тешки јарам папства и латинства, јер исти открише за веру високе СФере и широка поља. Славна су и велика имена Рене-Декаута, Бекона Веруламског, осниваоца нове ФилозоФије. То су светски генији, који пронађоше нове стазе у науци и вештини. Опи положише темељ оним славним открићима, којима се наш свет даиас тако по поси. Њихове велике идеје су од вредности и за богословску пауку. 0, како се слободни полет мисли њихових блиско дотиче са облашћу високог Откровења! 0, кад би се тај нолети филозофских мисли

држали опога нравца, кога су им одредил* ти велики мислиоци, који су са узорито^ побожношћу нримали тајне вере! Но ш срамоту човечанства, у време покрета т< нове ФилосоФије, вера на Западу била ј< већ угушена, које репресалијама католи цизма, које самовољом протестантизма Расклиматани и ослабљени беху стубови на којима тако величапствено стајаше негд; црква Занадна, а разум, благодарећи тру довима и усиесима тих великих мислилацг и ореоли славе, која је кружила великг имепа њихова, одвише беше прослављег и узвишен. Но после тога не одржа се 01 више у границама својим и понуди се зг вођу и у вери. Требало би мпого спаге ума и воље — мислио је он у својо филозофијској сФери — да би сачувалк искрену нобожност спрам Откровења ј непрестано имали ту границу у својк* мислима, границу која дели област верс и разума, него да будемо верни нрвом треба ту и други важан услов — треб^ бити чиста срца, јер је обећано, да ћемс Бога видети. Тим условима нису свагдг одговорили пи велики умови (мислиоци) последиици њихови, не имајући њихова ума, болујући од гордости и других слабосги, нрешли су ту!} границу. Све већом и већом дрскошћу стадоше се нримењивати филозофски принцини; „(1е опшЉиЈ сћ8ри1ап(3ит ез1," „со^Ио ег§о зит" и други, на гштања вере, па и све оно, штс је не достижно њиховом разуму, Откровење, тајне, нодлежало је сумњи њиховој. И стародревно делагијанство нојавило се у виду исполииа: а то је рационализам. Отуда дакле с половином ХУП. века датира се његово раснростирање у свету хришћанском. Но од тога доба почиње и устук рационализма. Показало се, да се сам разум ие може држати чврсто без ослонца богооткривене вере. Живот је неирестано иротестовао против његових резултата и законодавства, а и њему самом познате су биле погрешке и заблуде, што их је учинио. Ничу разне ФилозоФСке системе, свака са својим особитим погледом на ствар и питања вере. Одмах у иочетку свако Филазофско учење стара се да исправи недо-