Srpski sion

Б р . б7.

„СРПСКМ

СИОН. а

далеко већег замашаја, и управо мјеродавности по достижење горње цјели и које иромене сабор у представци својо.ј при свем том муком ирелази! Синод се дакле тиие побуђеним осећа, високу позорност В. Преузвишености (сигурно министра) овде смерно обратити између других таквих промена пре свега и нарочито на нромене оне, које се односе па активно и иасивно ираво избора: Но овде је пре свега предноставити, да је прев. кр. Решкрипту од 10/8 1868. служила за темељ министарска наредба од 2. сезтембра 1859, која је поради изведења царског иатента од 2. септ. 1859. дотично обштина евангеличке цркве изашла; сљедователно да и постојећа нрерађена уредба иосредно почива на истом темељу. Као што се дотичног активног изборног ирава опажа битна разлика између министарске наредбе и решкрипта реченог тако се види не мала и између Решкрипта тога и прера1)ене ове уредбе. Решкрипта тога од 10/8. 1868. §. 13. од части шири право то активно, дочим у министарској наредби §. 23. Ш. а. ћ. с. с1. изложена условија у Решкрипту одпадају, од части нак сужава, дочим бирачи не могу бити они, који за нротекшу годину дугују с прилогом црквено-школским. Исти §. Решкрипта изкључује од нрава избора у ал. 2. и све оне, „који су због каквог злочина осуђени, или тога ради под казненом тужбом односно истрагом стоје", а к томе и оне „који имајући рачун о каквом општиноком добру или заводу иоложити, такав за месец дана преко даног им рока нису положили". Прерађена уредба не ншри не само министарску наредбу но и предкоснуто решкрицтуално определење не, дочим §. 20. припушта на избор и оне. који стоје под казненом тужбом или истрагом а и оне, који имајући рачун о каквом обштинском добру ал заводу положити, такав за месец дана преко даног им рока нису положили. Тако је битна, н од веће још важносги разлика у смотрењу пасивног изборног права између упитних наређења. Министарска наредба (§. 24.) иште за пасивно ираво избора: „ириљежно участије у

богослужењу и у св. тајни вечери, а к томе и честно живота нрохожденије". Така условија захтевају у главном и сва скоро устројства обштина евангеличке цркве и у другим државама, чему за доказ могу нослужити између других у Пруској: Вејшасћ ■^ев^аНбсће Клгсћепогс11иш§' уош 5. Мага 1835. §. 22. ипс1 клгсћНсће Сгететс1е ОгсПши^ Шг сИе ббШсћеп Ргоујигеп Ргеибзепз уот 29. ЈиН 1850. §. 8, даље Напоуегап18сће КЈгсћеп УогаШасЈе ип(1 8уло(1а1 ОгЈпип^ уот 9. Ок1оћег 1864. §. 13., у Баварској; К1гсћеп Уег1а88ии&' с1ег РГа1х §. 7. ип<1 јспе Вајеги® сПеааеИз <1еа В.еја« уот 7. Ок1, 1850. §. 6; сНе Шгсћеи Уег&8вип§; уоп ^Уигк-т^ег^' К. Уегопћит^ уои 25. Јаипег 1851. §. 7; (Не КЈгсћеп Уег&88ип& (1е» Сггова-Нег20§'1ћит8 Ва<1еп Ег1а88 о. 5. 8ер1. 1861. §.30; 8асћ .8еп -АУа1таг ЕЈзепасП КЈгсћен ОетеЈп(1е Огс1тт^ уот 4. Јииј 1851. §. 9.; №ес1ег8асћ818сће СоиГоДегаИои Шгсћеп ОгДиии^ уот 14. 8ер1. 1839. §. 60, и из чега се види, да су сви фактори, који су при грађењу тих устројства судјеловали, морали и сугласни бити у томе, да су предизложена определ>ења за достижене и унапређене цјели црквене сотННо жие ^иа иоп, рачунајући, па и закључујући право, да од преставника и одборника црквено-општинских, који оно што црква од следбеника својих по превасходству и с пуним правом искати може и иште, а да се у истини следбеником њеним назвати и сматрати па и права односна уживати може, дјелом самп врше и точно набљудавају, може с иоузданошћу и очекивати, да ће цјели црквеној и у религиозно-моралном па и у материјалном правцу свакојако ревностно и савјестно служити. И није друкчије; па у томе с тога и позива ту гаИо 1е§;18. Таква условија не иште Решкрипт (§. 14.) а најмање ирерађена уредба (§. 21), будући да по уредби тој може сваки участник у пасивном праву избора бити, ако само својства у §. 20. за активно право избора има, и ако још к томе иод стецишгем и старатељством не стоји, иа макар би он под казненом тужбом односно истрагом стојао, макар би такав, имајући рачун о каквом оиштинском добру ил заводу положити, такав за месец дана преко даног му рока и не ноложио, као што то Решкрипт и активно право избора (§. 13.) иште; и макар би такав и крајње нецрквен ш-еН^озаи, морална и материјална нропалица био,