Srpski sion

С тр . 644.

.СРПСКИ СИОВ'.

Б р . 38

Моловали су цркву манастира комскога у Црној Гори (види: „Просвјета", 1893. 1У. 210.); затим иконостас цркве рождесгва Богородична у Забрђу у Луштици 1899. год. (види: „Просвјета", 1898. V. 347.), и сбновили иконостас цркве св. Николе у селу Радованићи у Лушгици („Просвјета", 1898. I 39.) Штета, што оиисивач горепоменутих цркава нигде не спомену читавих имена браће Ђиновских, но само ночетна слова њихова: Т. и Д. Јамачно их је знао и зна! 1ЛХ. Јосиф Катурић, еликар. (Ј 891. г.) У Шематизму бококоторске епархије за год. 1891. забиљежено је (стр. 35.), да је сликар 0. Јосиф Катурић исте године довршио живописање иконостаса у парохијалној цркви св. Петке у Врановићима, и филијалне цркве св. апостола Вартоломеја у Кримовицама у БоциКоторској. Описивач тих цркава вели, да је живопис Јосифов простије рађен. Јамачно је самоук. 1 ј Х . Стеван Стефановић. Сгеван живи као фризерски калфа у Новом Саду. Обратио је на себе пажњу врло вештим снимањем портрета са фотографија. Чак је и Матица Сриска код њега два портрета за себе наручила, која су по признању једнога новосадскога листа ванредно добро и верно иогођена. Осек Л. БогдановиЛ. Дописи. У Петрињи 13. сеитембра 190!. („Наименовсти предсједник с пла%ом! и ) У 184. броју загребачког „Србобрана" од о. г. изашла је у „домаћим вијестима" између осталих и једна иод нагловом : „предсједник црквене општине — с платом". Ко је пажљиво прочитао ту биљешку, тај је могао одмах уочити, да дотични извјештач није имао друге иамјере, већ да даде повода, да се напада Његово Високопреосвештенство госнодин епископ Михаило, а поред њега онако од излика, да се сиомене и тај тобоже наименовани предсједник с илатом. Јер кад би исти извјештач другу сврху нред очима имао, он би био изнио ствар онако како јест, и како је требало изнијети, па да се не заводи јавно мишљење. Треба критиковати и контролисати рад сваког јавног радника, па дакле и рад једног епискоиа, па да богме не треба штедити ни наименоване а плаћене иредсједнике црквених опћина; али крити-

чару такова рада треба да лебди пред очима истина и сврха која се хоће и коју би требало постићи јавном критиком. И таковој критици и такој контроли сваки ће поштен човјек кану скинути. Али овакове накосне биљешке више шкоде ствари, него ли би и хтјеле користити, а при праве и злу крв, како код онијех, који им вјеРУЈУ тако и код онијех, који знају да су искривљене. Па онда, кад се већ не штеди име високопреосвештенога господина епископа Михајила, који у овој ствари није ни мало више крив, него ли наименовани иресједник, зашто крити име тога плаћеног неваљалца, који се дрзнуо бацити решкрипт нод купус, па примати плаћу за предеједничку част. Требало је изпијети и његово име, па нека види свијет и позна тога безочника. Потписани се није мислио освртати на ову ствар, али кад је „Србобран" у свом бр. 198 о. г., и онет, осврћући се на одбрану рада Његовог Високопреосвештенства госп. еиископа Михајила, што је изишла у 36. бр. „Срп. Сиона" о. г. и онет запео за наименовање и илаћеност предсједника, кога је сад већ и име познато, то Вас молим, господине уредниче, имајте доброту уступити мјеста у цијењеном „С. Сиону" овим некоаиким ријечима. Прије свега наименовани предсједник с платом није ни најмање захвалан на обзиру кога је имао извјештач Србобранов, па и сам „Србобран", што је притајао његово име, јер кад, но свој прилици тај исти извјештач, а и „Србобран" на несолидан начин изнесоше име истога наименованог предсједника прије два мјесеца, подметнувши му у ствари Фирме српске штедионице једну неистииу зашто чувати овдје његово име, кад је истина да му је као управитељу црквене општине одређена награда. Јер тај исти наименовани предсједник с платом, као јавни радник, нема се чега бојати ни стиђети, и кадар је у свако доба с чистом савјешћу свакоме у очи погледати. Што се тиче његова родољубља и вршења своје дужности, ту не уступа никоме, пи ни вајном извјештачу, ни пропратнику извјештаја у „Србобрану", ма да је ето и плаћени управитељ, али не и наименовани предсједник. Он додуше није дигао још своје нлаће, а не би је био ни дигао, али поред и извјештаја Србобрановим дигнуће је, ако Бог даде здравља и живота, јер неће више да будс лудо издирало, и јер је изван сумње да је дјелатељ