Srpski sion

Б р . 41.

.УЈепски сжон«.

дивилизадију у земљи, на старање њихово за сиротињу и на услуге, које они чине француском имену на Истоку. Но не обзирући се на то, републиканска влада, нред чијим су закоиима сви једнаки и равпоправни, треба да даде слободу и катол. конгрегацијама. Но ово у кирољубивом духу написано " нисмо није постигло жељеног успеха. Од 87. француских епископа само су њих пет разаслали окружнице, састављене по обраецу писма паниног, дочим су остали нашли за добро ћутати, но тиме се иије свршило. Питање о катол. коигрегацијама прегресано је у парламенту, и влада је изашла као победник. Но противна странка тврдила је, да ће овај закон угрозити жпвот у опће целе хришћанске религије. Но Валдек Русо, мииистар председник, нокавао је у говору своме, да се религијозне катол. конгрегације битно разликују од католичке цркве. Влада не мисли да ах стави ван закона, него баш обратно, да их потчини закону. Влада одобрава све савеве, који не вређају морал и не устају против друштвеног поретка. Ати конгрегацпје баш раде противно. То се види отуд, шго оне забрањују појединим својим члановима, да имају своје мишљење, имање и стунање у брак. Ако се одузму човеку та права, шта да буде онда од личиости. Васпитни значај копгрегација састоји се у томе, да овладају духом и савешћу народа, нанио им и имања њихова служе, те влада у интересу мира п реда мора да им на пут стане. Католичка црква има осим поједииих редова још и бело, не монашко, свештенство. Против овог влада не устаје. Она устаје само протнв конгрегација. А против њих није устајала само реиублика, него се то нрактиковало н у време краљевства. Француски краљеви нису бпли трпљивији од данашње владе, која само хоће да реформпше закон о удружењима. ГГо закону, од данас су религијозне конгрегације искључене из броја друштава, која се користе извесном слободом савеза. Право на живот пмају само оне конгрегације, које буду признате законом, т. ј. од обе куће. Министарски еавет саглашава се у томе, да може постављати нове, а укидати старе редове. Ограничавајући даље полнтичку делатност конгрегација, парламенат је управио против њих школски закон од год. 1880., који забрањујс члановима непризнатих ордеиа, да могу отварати разне учевне заводе и предавати у њима. Обраћајући на послетку пажњу на богатство њихово, закон забрањ} 7 је увећавање овим мерама. Оп обвезује све, без изнпмака, редове, да имају књиге нрихода и раскода, и да сваке године сачиие инвентар свега покретног и непокрегног имања, изио-

сећи га сваке годппе на увнд префекту. Но најтежи удар социјалном имању редова јесте тај, што се свима недозвољеним конгрегацијада конфискује њихово имање. Парламенат правда овај корак и јуридички и политички. Јуридичкп — учењем о државп као сопственику ником пе припадајућег пмања, политички — предајом добротворних гавода у државне руке. Како се очекивало нови закон био је удар за католике. Преставпик иезадовољства био је сам папа, који вели, да је то весник још црњих дана за цркву и Ватикан. Клерикали, да се освете, претч, да ће одузети француској протекгарат иад католидима целог Истока. Нове књиге. Изашла је из штампе у другом и умножепом издању књига: „Православнасрпска парохија у Инђији крајем 1900." Цена је књизи 80 потура. Препродавцима на 10 и више комада даје се 20% иопуста. Који се иријавили с претплатом добиће књшу по цени означеној у позиву на претплату, чим новац пошљу. Књига се може набавити само код писца. Инђија 11. октобра 1901. Радослав МарковиЋ парох. АПОСТ0ЛИ празнични и иедељни, који се читају преко године. С благословом Његове Свегости преузвишеног господина Георгија патријарха српског. Приредио ирота Василије Николајевић. Издање Сриске Манастирске Штампарије у Ср. Карловци. Цена 1 К. 50 потура или 2 дииара. На вел 8° са 8*/ 2 табака величине.

ЗВАНИЧНИ ОГЛАСИ. А<1 Ор. К. 920/568 ех 1901. 148 1—3 С Т Е Ч А Ј. На парохију VI. разреда у Крушедолу Шатринцима. Компетенти и]у.ају своје прописно инструјиране молбенице надлежним путем овој конзисторвји укључиво до 15. новембра о. г. по новом календару поднети. Из седиице архи [ијецезалне конзисторије, држапе у Карловцима 4/17. Октобра 1901. Георгије с. р. патријарх.