Srpski sion

С тр . 756.

„СПРСКИ сион.-

јетских стихова, утиче иријатно на цео живот, образујући естетски укус. Разумно читање прицравља темељ за схватање граматичких правила и стила. која би без тога тешки терет за меморију била. Сваки састав, у истину уметнички, пише се и мора се писати не само помоћу мисли и гледања, но и иомоћу слуха. Без удела слуха не може бити у њему оне хармоније речи, која ствара ирави уметнички укус. II. Учитељ греши ако мисли, да му је најважнији рад на часовима обуке. Много је важнији рад с децом на одмору и ван школе. Ту је тек богати материјал за оживљавање интересовања, за изазивање мисли и саопћавање појмова. Ту је прилика за духовно и душевно опћење учитеља с децом; ту се огледа искрена оданост деце према школи и учитељу. Ш. Не уображавај, да је изнад свега метод обуке. Од свега је прече свест о својој дужносги и преданост њој. Одмах на почетку упамти: устај рано, спремај се за предавање, савесно иоправљај задатке ученичке, пе пронуштај ни минута од школских часова. IV. Ако хоћеш да тво.ја школа мирна и пажљива буде, сам виран и пажљив буди. Млад коњ, чим осети па себи невешта јахача, постаје немиран и ћудљив. V. Знај по имену сваког ученика свога и по имену зови га. Неспособан учитељ безимено тика своје ученике. Гледао сам у добра учитеља где ђаке сво.је по имену зове: Иване, Петре, Павле. VI. Никад не заборави да су ти деца у школи; труди се да си с њима млад и они ће то осећати. VII. Кад ти ученик песмицу чита, не мешај се у читање, не нрекидај га об.јашњујући му, ко је Вукашин, ко су Мрњавчевићи. Кад до краја прочита — тада му можеш давати реална објашњења. VIII. Не буди роб метода, кад задајеш питања ученику. Кад ти њега добро познајеш и очи

твоје почивају на њему, он ће ти унапред рећи, о чему га питаш, IX. Ако се у историји литературе само на учебник ослањаш, нећеш успеха постићи. Подај ученику нека прочита дела иишчева, научи га да ваљано прочита, и тада ће ти лако бити разјаснити, ко је био писац и колико вреди. X. Кад задаће поправљаш буди стрпљив и пажљив. Не очекуј и не захтевај уједанпут све и од. сваког подједнако. Помисли, колико је у том тренутку способна глава ученика твога. Што данас не зна, може сутра научити — дакле не ускраћај му радост самознања, кад видиш, е се труди да појми и мислима ради. XI. Не сумњај у успех, кад делаш с мишљу, да плода ностигнеш, а радиш с чврстом вољом, да се ученик у истину од тебе еаучи. XII. Доћи ће ти. да се имаш борити са леношћу и равнодушношћу. Но памти, да свака твоја претња и казна мора бити и извршена. Не убијај уједанпут сву његову снагу. Кадкад ће му бити довољан само поглед и покрет твој. Кад и то није доста — онда, ти је ту поука и опомена. Но где је довољна једна реч — избегавај многогдаголаније. ХШ. Не љуги се на маленкости и не обзири се на њих. Несташко неки намолује лик твој на табли, па шта више и име ти потиише. Шта ту да радиш? Мирно избриши лик твој или најближем теби заповеди то. Рђаво је ако се љутиш к станеш истраживати. Тада ће пример твој заразан постати. XIV. Кад седиш у школи и кред собом гледаш множину деце, не заборављај, да си некад исти таки био. XV. И ово упамти: што тражиш од свакога твога ученика — и носледњег и првог — то и сам мораш знати. Према, томе сваки задатак, који њима задајеш, треба нре свега и сам што боље умеш да израдиш. У томе је истина, а без истине — какав је позив учитељски! XVI. Ја сам познавао учитеља, кога су и љу-