Srpski sion

Бр. 51.

„СРПСКМ СИОВ."

за науку и васпитање деце, а та деда хрле њему и слушају га, — клони се да му званично иристунаш и да га буниш прописаним формализмом. Школа, није канцеларија, а ако у њој овлада дух канцеларијски — тада, је она пропала. Шта користи, ако учитељ пази на форму питања и одговора, ако он у школи механички ради. Буквални одговори још не показују знања, — и тим још мање нојма, умења, способносш и смисла да може напредовати и усавршавати се. Х1АШ. Постао си надзорником. Тешко теби, ако обилааећи школе, сматраш као главну и једину дужност — прегледати задатке, оцене и даље ићи. Тражи свуда учитеља, њега унознај, с њим нријатељски постунај, јер знај, да је он главно °РУђ е У школи. Ако се колеба — охрабри га, ако сумња — научи га. Ако се предао школи, не збуњуј га. Ако живи у нужди и оскудици, не буди равнодушан, него га охрабри у трпљењу, јер ћеш иначе пред Богом одговарати. А и делом користи човеку, па ћеш тиме иоказати да ревносно испуњујеш нозив свој.

Преглед црквених уредаба. о еветим тајнама. С руског цревео и попунио: Ст. С, Илкић. (Свршетак.) Уз лишење од свештеног чина не иде само по себи и одлучење од Цркве, нита од светих тајана, да се не би за један преступ двоструко казнило, што и канони забрањују. Пракса овопредеоне наше Цркве, у погледу рашчињавања свештеника судским путем, руководи се односним правилима и одредбама светих канона. На тој основи духовни судови воде исљеђења и доносе пресуде на преступе противу црквених правила, 10 која се споцијално односе на ввање и дужности свештенослужитнља. У криминалним преступима суди кривцима гра|ански суд, но пресуда грађанскога суда није меродавна за духовне судове те ови нису обвезани донети одлуку, по којој би се неко имао лишити чина, нре но што сами не изврше истрагу по то.ј ствари. Сем тога надлежни епископ дијецезан 10 в. § 53. Деклараторије од 1779. и Конз. сиет. одс. I. § 4.

има права захтевати, да при суђењу којег православног свештеника пред грађанским судовима присуствују по два свештеника, да се осведоче о томе, да ли се при ислеђењу и суђењу нраво поступа, дотични свенггеници не могу ни којим начином утецати у расираву грађанског суда. У случају, да је грађанским судом кажњиви преступ, и ио канонским прописима кажњив, духовни суд ће донеги и извршити евентуалну своју одлуку над кривцем. " Будући да дисциплииарна правила за свештенство Митрополије Еарловачке не одређују посебно преступе који иовлаче за собом лишење чина, то се већ из смисла односних §§ номенутих правила разумети мора, да су исти преступи они, за, које канони прописују лишење чина. 12 У осталом у смислу наредбе Конзисторијалне системе од 1782. 1:! односно у смислу иревишње одлуке, којом су дисциплинарна нравила од Његова Величанства, нотврђена, дозвољено је сваком осу1?еном да рекурира на Љегово Величансгво противу одлуке надлежних духовних судова, и Његову Величанству је задржато право, да уништи евентуалну одлуку. 14 У Русији, одлуку гледе лишења чина може доносити како духовни тако исто и грађански суд. Духовни суд доноси евентуалну одлуку своју, на нрестуие којима су специјално новређена правила о звању и дужностима свештенослужитељским: за криминалне престуие, одлуку којом се неко свештено лице има лишити чина, доноси грађански суд, али уз учешће духовне власти, која и у овом случају започиње само судско исљеђење, и решење грађанскога суда у овоме погледу тек је тада правомоћно, када га духовна власт за таково призна, те уједно не може ништа да изнесе, што би кривца могло оправдати. 15 У сваком случају осуђенима остаје нраво, да апелирају на Свети Синод; у случају да овај апелату не уважи иресуда се извршује сходно решењу епархијских власти. 16 Само свргнуће се обично обавља свечано у цркви; и после јавно прочитане пресуде духовнога суда, архијереј, који извршује овај чин, скида одежду и епитрахиљ, 11 Декларат. од 1779. § 53. 12 в. § 3. Дисцишшнар. правила. 13 Конз. сиет. одс. IV. § 4. 11 Срп. Сион бр. 16. ех 1900. стр. 265. 15 Уст. конс. ст. 160. 161. 186. 18 ЊШ. стр. 181.