Srpski sion

Вг. 51

.(уРПСКИ СИОН."

наши, кад не могоше што сами извести, а они се нотрудише да бар све што год је најбоље и потребније било иреведу на срнски — из грчке и других књижевноети. Па и ми данас кад нисмо у сретнијим ириликама, шта треба друго да радимо, него што су и наши стари радили, и што раде и данас други мањи и већи нросвећени народи. Желимо ли, дакле, добра и напретка св. цркви, свештенетву и народу своме, ие смемо скрштених руку стојати, па чекати сретније ирилике, већ живом вољом и устрајном енергијом латимо се иоела, па у колико, са ових или оних околности, не можемо сами самосталне потребне и корисне радове нроизводити, а оно барем пресађујмо неопходна и преконотребиа нам ваљана дела у нашу књижевност из страних књижевности, а нарочито из књижевности великог и братског нам руског народа. —■ Да је пак, међу осталим, горе приказана „Правоел. Богосл. Енциклопедија" нама од преке потребе, није ни потребно трошити речи на доказивање тога, о чему нас уверавају примери руске и бугарске цркве, као и свих других иросвећених народа, те што је већ и само но себи тако јасно сваком здравом уму. Такова књига у преводу српском, разуме се са опширнијим доиунама из живота и рада наше ернске цркве и народа, требала би, да се поред св. Писма иалази на етолу сваког православног свештеника. — Та многи и многи свештеници немају у књижници евојој скоро ни једне богословске књиге из које би могли обнављати и црпети себи потребна знања за узвишепу службу своју, иа стога признати морамо, и не стојимо свагда на оном научном нивоу, на ком видимо свештенике других вероисповеди, које живе с нама и окружавају нас. Узрок томе је пре свега, поред извесне немарности (будимо искрени!), и то, што у нашој богословској књижевности осим часних изузетака тако рећи и немамо такових дела, а делима страних богословских књижевности, пооед тога што су одвећ скупа, не може се многи нага свештеник користити већ и ради тога, што не зна стране језике. Стога нам је таково дело, као што је „Православна Богосл. Енциклонедија", заиста од нреке потребе. И браћа свештеници, који осећају у себи снособност и истрајне воље за такав, истина, не лак, али за то племенит и користан св. цркви и свештенству иашем рад, велико би добро својој осталој у Христу браћи учинили, кад би се,

нопут Руса и Бугара, ухватили у одушевљено коло заједничког рада, па прегли удружепим силама својим, да иресаде то плсменито стабло из братског нам руског-богословско-књижевног врта, у сиромашни врт наше српске богословске књижевности. Разуме се, да би тада, према нашим потребама, требало додати извесне оиширније доиуне из историје, обичаја и других особина наше сриске цркве по свим крајевима и нашег целокупног народа. А све то лако би се дало извести уз вољан, сложан и устрајан рад. Што се нак тиче издавања тако нреведеног и допуњеног дела, држим да би се удружена у Христу браћа могла обратити с молбом св. Архијерејском Синоду, да удружени рад, уз Архијерејски благослов свој, и материјално потиомогне, па да наше свештенство што нре, сигурније и што јеФтиније дође до нрекопотребне му ручне књиге, из које ће моћи стећи, за савремене наше нрилике, довољно потребна знања и бити на једнаком научном нивоу сг свештенством осталих вероисноведи. Нек не буду овакови и^слични позиви у народу и свештенству нашем, увек само „глас ваиијућег у иустињи!" Прегнимо вољно и устрајно! У то име помог'о нам Бог! Р. М. Г.

Педагошке иекрице. — ХТ. Поб4доносцев% —■ превео Драгутин Драгојевић свештеник. (Свршетак.) XXXIX. Штетан је сваки васиитни значај школе онде, где је она оруђе политичких или социјалних партија. Тада она престаде удовољавати потребама народне душе, олужећи само извештаченим потребама партије или социјалног учења. Така школа бива за народ насиљем и мрска му иостаје. Оделивши се од душе народне, губи она под собом темељ и прави карактер свој. У души народној крију се инстикти добра, истине, норетка, здравог смисла, побожности. Кад школа удовољава тим инстиктима побуђујући их, соколећи и утврђујући у добрим навикама, тада народ схваћа школу и љуби ју — тада се школа срађа са народом и народ с њом. ХК Добро је, кад је у школи све светло и весело — у истини добра је школа та. Авад!