Srpski sion
Б?. В.
вСРПјСЕМ СИОН."
Стр. 37.
чава., но као у културној држави, слобода нод законима, у којима су садржана ограничења, негативна и нозитивна, наших особних жеља с обзиром на остале чланове друштва, што смо с њима сви једнака браћа. Сада, према овим законима, нисаннм и неписаним, принудним и којих нам је извршење остављено доникле на вољу, како нам се ваља односити и владати, то је главно питање. Побуде наших свесних покрета т. ј. наших радова са сврхом или нашега понашања, оцењују се по њеној природи, као религиозноморалне, нолитичио-социјалне и свакидашње материјалне физичкога нам опстанка. Ко се брине само за своје имовне и времене интересе а за народне корнсти и добро неаа срца ни смисла, тај се гдешто може сматрати и поштеним човеком ако отворено не иде за туђом штетом ; али онај ноказује вишу интелигенцију који се уз то залаже и кари такођер за јавне ствари, за права народна као целине, и не тражећи у тој борби својих рачуна руководи се чисто безличним убеђењем. И у границама ових одреда постоје разлике: ме!ђу онима ко.ји имају пред очима срећу друштва, некима је, према кругу његову, и круг рада ужи, некима шири; но према нарави интереса које заступају. ако су, на име, и остају земаљски што се мењају од данас до сутра као они обичних нолитичара, ови свакојако заостају за трећим, највишим, родом, који су одвојили и измакли пред свима, јер су им идеали трајнији и ваљају за најдаљу будућност и за вечност, борећи се, било као главнн вођи од врсте иолитичара или нриватни људи и мирни грађани, прости војнини за трансцендентна блага,, духовна и морална, што сваком приликом устима исповедају и објављују, а примером засведочавају и шире колико могу, велика начела правде и милосрђа, науке и истине, филозофије и религије. Ако се у броју ових, најбољих. находе неки, ретки, који своје замисли казују и остварују гласније и неустрашније по урођеној снази њихова карактера, но они којима то није дато могу да га накнаде величином концепција и племенитошћу израза и тиме опет добротворно утичу на сродне природе. Износећи вам у овој најсвечанијој прилици за нас, родове примера ради избора за углед и узор са напоменом и указом на апстрактна Ц узвишена начела науке и филозофије, дру-
штвене и моралне, што се у осталом посебно чини сваки дан и на сваком часу у овој кући и школи, ја мислим да њеним питомцима, питомцима једне класичне гимназије каква је наша, училиште, где се примају и васпитају они, који имају да буду елита, цвет интелигенције народне, и спремају за будућу јерархију, правнике и државнике, свештенике и лечнике, врачеве душа и телеса, научењаке и професоре кроз чије руке иролазе сви, судим, да као у овој намени што су у опште наговештена, тако ваља да су вам у души дубоко урезана правила највишега, моралнога владања ако ћете достојно да послужите Богу и Краљу, Домовини и Народу. Као будући ступови цркве, државе и друштва не смете бити лабави него чврсги, да се може свако на вас ослонити; прибрани шго се каже и присебити а не растресени и раздешени; међу преходним и последним радњама вам морају имати сталне везе: да се нико не вара и не разочара у вашим одлукама о ономе што је право, јер што је право, како у физичком, тако у моралном свету, свако, како оком тако умом, у главном сам види и зна. Најсавршеније, етичко понашање означава се, нрема томе, као равнотежа спољашњих покрета и равнотежа функција нашега организма, откуда резултују осећаји пријатности и непријатности, (услед поремећаја оне равнотеже) телесне и душевне, чуства задовољства од испуњавања дужности што их налаже морални закон и чуства страха од злих последица у виду верских и нолитичких угрожења и казни, те не најмањих друштвених, осуда јавног мњења. А да се можете издићи на етичну висину и на њој се одржати т. ј. владати се и радити достојно смера и карактера вашега образовања и иодожаја који једнога дана мислите заузети ј народу као умни и људи од образа, гледећи и пазећи вазда само на оно што је истинито, што је лепо и добро, а одвраћајући се и гадећи од лажи, од ругобе и злоће у понашању; за то вам ваља имати богату залиху у глави од начела и примера што их годинама примате и слушате у школи од ваших учитеља који их црпу из вековног искуства човечанства, у литературама и наукама од најбољих рода нашега сложеним а отвореним и вама у колико сте већ сада, и док будете са свим спремни и зрели да их разумете и њима