Srpski sion

В* 9.

„орпски еиоа. а

1. Да се у обзиру оних помешаних оиштина Темишвареке и Вршачке дијецезе, које еу се са погрешке једне, у конзисторијалној експедицији учиљене, нашле и налазе од г. 1865. до данас у романској митрополији, иште иоштуна решшишуција. — Др. Ј. Суботић усваја предлог одбора с тим додатком, да се једна представка Н >ег. Величанству отправи, ради рекламације упитних онштина, и да ее српска митронодија позове, да ступи у преговоре у овом предмету романском. Прима се једеогласпо. (Бр. 780. саб. зап.) У седници 13 јуна и. г. (Бр. 790 саб. зап.) поднео је др. Милетић (у запиенику саборском етоји само „предлог", но је требало) као допуну овој I.. тачци одборског иредлога, који гласи: „Да се Њег. Преузвишеиости, администратору орпске митрополије и патријаршије, повери, да и међу тим, док се ствар реституције речени помешани општина црквени, у онсегу митрополије и патријаршије и односно дијецеза српски не реши, у дослуци са романским митрополитом и односно дотичним романским епископима ностара, да се у реченим општинама или и српски свештеник, где га нема, постави, или тако нареди, да се по пређашњем обичају богослужење и на црквено-словенском језику обавља, и да се остала обредна чиноделовања Србима на истоме језику врше; свакако нак да Срби у реченим општинама без уштрба свога права на добра, Фондове и закладе вероисповедне општине српског учигеља имају, да престане сутицање Србаља у издржавању романски школа и учитеља. „У колико Срби у речееим општинама не би у стању били свештеника, школу и учитеља српског сами издржавати и у колико се душепопечитељска потреба не би изаслањем свештеног монаха нодмирити могла, овлашћује се ЕВег. Преузвигаеност Администратор Митрополије и Патријаршије српске, да у смислу постојеће потврђене одлуке сабора г. 1865.* из народних на те потребе намењених Фондова потпору или по крајној нужди и дотацију * Не внамо коју је то одлуку др. Милетић миелио и иије нам позната таква одлука — „потврђена".

свештеника и учитеља, као и набавку школског локала и школских потреба по кључу минималне дотације и односво нлате под мири. — 0 том да изволи Н>ег. Преузвишеност идућем сабору извештај подпети."** После подуже дебате био је овај предлог као допуна I. тачци одборског предлога једногласно примљен. Друга тачка одборског оредлога гласила је: „У погледу административном да се з1аШз дио међутим у опште* одржава свуда, а на особ с обзиром иа помешаие општине арадске дијецезе увођењу новог органичког з1аћ!1а сабора Ромаиског посредовањем угарског министарства стане на пут," Др. Л. Костић иоднео је на ову тачку одборског предлога исправак, по којем да се пре става у предлогу „путем кр. уг. министарства" уметне: „договорно са црквеним властима дотичних романских епархија, а у случају безуспешности тога" итд. — ГГредлог одборски са исправком дра Л. Костића једногласно је примљен. (Бр. 791. саб. зан.) Трећа тачка одборског предлога је гласила: „У погледу на црквено-ошнтинска добра, ако би се номешане општине по народности делити хтеле, најпре поравнање покуша, а где то поравнање не би имало успеха, остави странама отворен ггравни пут. Поравнање то пак да покуша смешана, из изасланика сабора ерпског и романског састављенакомисија у Темишвару". — После нодуже дебате предложи др. Суботић, да се ова Ш. тачка одборског предлога поново на претрес упути, да одбор овај предмет поново у претрес узме. Предлог овај буде примљен. (Бр. 792, еаб. заа.) У саборској седници 15. јуна 1870. буде III. тачка одборског предлога поново узета у претрее, по допуњееој редакцији, која гласи: „У погледу на црквено општинека добра, ако би се помешане ошптине по народностима делити хтеле, најпре поравнање покуша, а где то поравнање не би имало успјеха, остави странама отворен правни пут. Поравнање то пак да међу странкама ** До тог извештаја није дошло. * Дакле, и у погледу манаетира Ходоша? Тај зШиз ^ио, према томе, поетоји и данас.