Srpski sion

Бр. 9

и СРПСКИ

сион.

(Јда. 135

Да се међутим одбору, који ее од стране сабора српскога одма бира, наложи, да изради и сабору на развиђење и одобрење ноднесе напутак, кога ће се на томе послу држати имати," На нредлог дра Суботића, да се овај оредмет за журан нрогласи и још у истој седници узме у претрес, те пошто је др. Милетић томе предлогу додао и свој, да ! се одборски предлог без дебате прими — I буде иредлог дра Суботића са додатком дра Милетића усвојен, а но томе и нова редакција треће тачке одборског предлога за помешане општиие. (Бр. 914. саб. зап.) После овога закључка, примљен је предлог дра Милетића, „Да ЕБег. Преузвишеност (Администратор) том приликом, кад о овом закључку романскога митронолита извести, уједно истоме јави, да су Срби од своје стране обуставили радњу комисије за помегаане општине. (Бр. 915. саб. зан.) У одбор, који је у трећој тачци нредлога одбора за помешане општине предложен и иримљен (Бр. 914.) изабрани су: Др. Теодор Мандић, Петар Чарнојевић, Др, Јован Суботић, Др. Светозар Милетић, архимандрит ТеоФан Живковић, Др. Светислав Еасапиновић, Др. Ђорђе Милосављевић и Константин Пуљо. Овај одбор се је иначе називао сриском делегацијом. У Архиви нема трага, да се је администратор Стојковић обраћао нити румунском митрополиту или епископима, у смислу саборског закључка од 13. јуна (Бр. 790), нити романском сабору, у емвслу закључка од 16. јуна (Бр. 811.). Зар само зато не, јер му ти закључци сабореки нису ни достављени? Кад би и тако било, био би и томе кривац исти администратор, јер до њега, као председника саборског, стајало је, да и то учињено буде. Како је Стојковић поступао у ствари нашој са Румупима сведочи и то, да је о саборским закључцима од 23. јуна 1870., (Бр, 914—915), које је примио већ 26.јуна и. г,,* известио Шагуну тек 5. октобра.** Митрополит Шагуна, дописом својим 26. окт. и. г., (Бр. 131.,) одговорио јеј: * Архива, Ексхибит, бр. 396 ** Дописа тога у Архиви нема.

„Примивши високопочитајемо писмо Екселееције Ваше <Шо 5. октобра т г. Кг. 396 саонштио сам садржај истога црквеном конгресу нашем у 12-ој седници <М1о 14. окт. т. г. и част ми је известити Е. Вашу, да је конгрес наш с радошћу примио саопштење о изабраној Делегација од стране конгреса српског, која ће имати са Деле! гацијом конгреса романског у споравум ! ступити ради покушаја пожеланог помирешл од обе страие у смешаним црквеним општииама гледе њихове деобе, и да се с одобрењем изјаснио гледе термина, који сте Е. Ваша, ради састанка делегација за другу половину|новембра о. г. ооределили, изразивши уједно жељу, да делегације изаберу главну варош отаџбине Пешту за место састанка. „Од стране народног конгреса романског изаслани су у оредпоменутом послу они исти чланови Делегације, које је нар. конгрес г. 1868. изабрао, а наиме ЕБ. В. г. епископ Прокоиије Ивачковић, као предводитељ Делегације, за случај, ако би ја спречен био ићи, затим г. г. Јован Балношан, ц. к. оберлајтнант у пензији, Ђорђе Јоановић, државни секретар при кр. уг. мииистарству просвете, Антоније Мочоњи, велики земљедержац, Јован Поповић протопрезвитер Вршачки, Вићентије Бабеш, нрисједатељ кр. Табле у нензији, Симеон Бика, нротопрезвитер Велико Влрадски, Сигисмунд (Живоинљ) Поповић вицишпан Арадски".*** На овај допис Шагунов одговорио је Стојковић 10. новембра под истим бројем. Између осталога одбио је изражену жељу романског сабора, да се делегације састану у Пешти, овако: „Но почем е саборг. србскш изрично опред^Ешо, да се члаиови относни отбора позову, да на предизложепу цЗвлљ овамо, у Карловце додљу; то имамЂ честљ В. Екс. иристонМгше нвити, да н места састанку вонросни отбора тимђ ман4 менати могу, што би се узаимна саветованп изванЂ Карловаца, гди су сви списи, коихљ се нужда покаже, при руци, тек отешчала и безполезно продужила". *** Овај одговор Шагунов превво је Василијан Петровић, тадањи архимандрит Хоповски. Превод је приложен орнгинаду румунском, и палави се у Архиви под Бр. 4К8.