Srpski sion

Стр. 152.

.СРПСКИ сиоњ«

Вк 10.

правоелавнб цркве у Угарској у погледу деобе помешаних дрквенвх опшгина Јчињен. Уговор овај постао је правоваљаним пошго га је потиисани сабор одобрио, а романска ј делегација на темељу иод ./' приложеног пу- ! номоћија* правномоћно нрихватила. Услед овог угсвора има се деобна расправа без одлагања започети, а иошто се у истом уговору и присуство полигичне власти пропису.је, то се овим садржај реченог уговора вис. министарству с том учтивом молбом приопштава да би односне налоге политичким властима издати изволело." Сабор је закључио, да се овако предложена представка поднесе. (Бр. 3019. саб. зап.) Да ли је ова представка, сабором закључена. подаесена, и када, уг. министарству, о томе трага нема. У уручбеном записнику је под Ж. Бр. 542. забележено, да је, и то тек 6. октобра 1871. јављено уг. миниетарству, „да се сабор српски с романским погодио, да се Романима у име свију тражбина 300.000 фр. из оба фонда** издаду и моли се исто министарство, да учину наредбу, да се у Пешти од школске депутације руковани фондови иоделе и на то изасланој еаборској комиеији издаду." Можда је том приликом и представка поднешена. Дана 7. јула и. г. јавио је Арадски епис^оп шелеграмом, да је Синод Арадске дијецезе „одобрио точке. о ф«ндовима, а ради манастира одредио комисију Каква је та комисија била, где је, шга је радила и доконала, о томе у Архиви нема трага. 0 њој наш сабор није био извештен, нити је радњу њену кад узимао у претрее. Дана 20. јула јавио је телеграмом Вићентије Бабеш, да је и Карансебешки Синод „одобрио тачке норавнања." (М. Бр. 337.)*** * Пуномоћ, која ое наводи у овој представци, а о којој је реч и у делегационом записнику од 18. (30.) јуна Бр. 7, нема у Архиви, нити у оригиналу, нити у препису. Нема у Архиви ни других, ијоле важнијих еписа, који се одноее на деобу с Румунима. Да ли су ти списи код уг. министаретва, или су у приватне које особе, или у каквом буџаку које канцеларије нахпе, не знамо. Тек нема их онде, где треба да еу сви саиси — у Архиви. Из уручбеног записника (М. Бр. 529. ех 1871.) види се, да је министарство, дописом својим од 16. (4.) октобра 1871. Бр. 25. 140 ; тражило „сва акта односећа се на п. годбу с Романи у смотрењу Фондова, општина помешаних итд." Без сумње је том тражењу зздовољено, али се из уручбеног записника не види, да су списи и враћени. ** Неприкосновеног и клирикалног фонди. *** Овога телеграма, као и онога Арадског епис ,_ опа нема у Архиви. Администратор Стојковић није те телеграме саопштио сабору, бар у записнику саборском о томе

Највишом царском резолуцијом од 10. априла 1872. буде поравнање наше с Румунима одобрено. Румунимаје 9.новембра 1872. исплаћена аверзионална свота од 300.000 фр , Лшс1и8 ш^гпсШз и пустара Св. Симеона у Арадекој дијецези, и дотични фондови и фундаци.је, те је отпочета и радња комисија у помешаним општинама према поступку у Погодби утаначеном. Радњу око деобе помешаних општина остављамо на страну и прелазимо на манастире. Од интереса је, да у српском преводу изнесемо о томе мишљење дра Теодора Мандића, које је он изложио у свом (немачком) експозеу, поднесеном кр. Тавернику барону Шенеију 17. марта 1866.* „Захтеви Румуна, да им се Јступе манастири, мењају свој облик према времену у ком су се дизали. У „програмном нацрту", ког су у јесен 1864. иредали, траже они три манастира, Ходош, Бездин и св. Ђурађ. У своме „мишљењу", кога су предали зими 1865., захтевају они и четврти, Месић. Њихове пак црквене поглавице задовољише се пак у својој „допуњујућој изјави" од 10. марта 1865. и са два манастира, а румунски митронолит барон Шагуна назначио је у свом меморандуму у Бечу 1. априла 1865 , кога је предао ц. кр. државном министарству, поименце маиастире Ходош и ев. Ђурађ као оне, који би требали да се уступе Руиунима. „Српски Синод 1865. у Карловцима присгао је, да се уступи само Ходош под условом да шо одобри сриски народно-цркеенн сабор. „При саветовању саборске комисије као и конференције у фебруару и марту 1865. изашао је натријарх Самуило Маширевић, потиомогнут од скоро свију епископа, са предлогом, да се Румунима манастир Ходош за Арадску а Златица за будућу Карансебешку дијецезу нод тим условом устуни, да врховно власништво оба манастира и на даље остане српском народу и да се мавастири онет у српски посед врате, ако би манастирско свештенство или сколина њиХова оставила православну веру. Али овај нредлог буде са свима иротив 4 глаеа од ништа нема. Седнице саборске су г. 1871. одгођене 30. јула. Дакле, брзојав Арадског епископа је свакако могао вдиети пред сабор, а брзојав Бабешов није могао тек у том случају, ако је етигло после 1 сата, поеле подне, кад је последња седница вавршена. * Успомеке II. свеска. Стр. 114—119.