Srpski sion

Пг. 11.

„СРИСКИ ОМУБ г

0**. 171.

фроније по трећи пут сазва сабор на ком буде решено написати нову посланицу румунском кнезу с опровргнућем његова одговора и позивом, да се поврати законитом реду. Када у Русији добише посланицу цариградског патријарха, Св. Синод предаде Филарету московском да сачини одговор. Митрополит Филарет показа законити пут, којим се добија црквева самосталност : молити благослов и пристанак цариградског патријарха и осталих православних цркава. Куза није пристао на то и продужи своју својевољну црквену политику. Управа православне румунске цркве беше поверена „генералном" синоду, ^оји ,је у потпуној зависности од световне власти; у број чланова синода уђоше: 1.) сви румунски епископи и 2.) по три посланика из сваке енархије с мандатом на 8 године, а могли су бити или свештеници или световњаци. У синоду председава митрополит влашки, који доби назив примас Румуније, ну он је у том синоду председник у име владара, а не силом свога сана. Синод се састаје једанпут у години. Право сазивати синод, спремати дневни ред. учествовати у донашању синодалних наредаба, подносити реше ,Ц >а, на потврду кнезу и остварити их припада министру црквених послова. Ако ма ко од чланова синода усуди се изнети своје питање, тада министар црквених послова има ираво одмах затворити синод. Ако је прека потреба, да се синод ванредн« састане, тада се епископи имају обратити с молбом министру црквених нослова, који може пристати или непристати на сазив синода. У стварима, које се тичу вере и духовних предмета уопће, синод има законодавну и административну власт, али он нема права надзора над предавањем наука у семинаријама; исто тако нема права мешати се у питања о веротрпљивости и слободи савести, у којима грађанска власт сматра себе најкомпетентнијом. У румунској цркви не може бити другог језика до ли румунског. Закључци синода добивају силу закона тек после потврде кнежеве. Епархијални синоди састају се под председништвом епископа; састоје се из три за то изабрана члана и ректора семинарија. Год. 1865. беху те рефорае допуњене новим законом: митрополите и епархијске епископе у Румунији поставља кнез, на предлог министра црквених послова. Митрополитима и епископима за духовне прекршаје суди синод,

а за друге преетупе — касациони иуд. А да би једном за свагда евршио са старим устројством, нарочитим чланком беше одређено: „да сви пређашњи закони, који су несагласни са данашњим узакоњењима — уништавају се." (Свршиће ое )

ЛИСТАК. Белешке из црквено-школског и просветног живота. У Митрополији Карловачној. (Рођен дан Његове Светости патријарха Георгија.) У прошлу среду, 13. (26.) марта о. г., навршио је Његова Светост преузвишени господин патријарх наш Георгијв ВранковиЛ 72 године свога живота, и у име Божје отпочео седамдесет и трећу. Многим топлим молитвама, које су тога дана подизане Свевишњему за живот и здравље, за снагу и победу великих иодвига љубљене Поглавице наше, за славу св. Цркве и напредак милога народа, придружујемо најтоплије и своје молитве. (Школски Савет) сазван је у седницу за 18. (81). март о. г. (Митрополитски Црквени Савет) сазван је у еедницу за 2. (15.) април о. г. (Саборски Одбор) држао је, као што је у овом листу већ јављено, своју пролетњу седницу 4., 5. и 6. марта о. г. и том приликом је донео свега 470 одлука. Осем онпх предмета, о којима смо _ г већ у прошлом броју реферовали (Сазив нар. цркв. сабора, Манастир Ходош, издавање пустаре Сирига под закуп п др., навешћемо овде још неколико главнијих одлука. Хгтотекарних зајмова је дозвољено око 90.000 круна. По што је пак наступило згодно време, да се привремено повпшенп каматњак од 7 % може смањпти, то је, као што смо јавили, саб. одбор одлучио, да се камата на хипотекарае зајмове, и то почињући са 1. јулом 1902, сиусти на 6%. Ова мера ће добро доћп зајмотрашцима нарочито обзиром на то, што су код народно-црквеннх фондова и заклада најпробитачније погодбе за подизање зајма на непокретности, по што је поред, саразмерно, ниске камате слободно странкама (дужницима), да од времена на време п од главнице отнлаћују колико могу, — премда не морају; а осим тога се дужници. који не моту, из разних узрока, камате на време платптити, не утужују одмах, него се чи-