Srpski sion

1 )г>. 17 ,СРЛ1ЖЖ

онај, — „ко свој посао чини, руке не брља." Још више и чептће, него познавање туђих послова, заводи људе да се мијепзају у ту^е ствари то, што немају свога посла. Онај на име, „ко својих посала нема, туђе пребира." А томе је доста криво и то, што некако „боље види човјек у туђи него у свој посао." Али сваки човјек ваља да има на уму, да је беспосленост највеће зло, и да онај, „ко ту^и посао гледа, свој заборавља." За то „не тичи, у што ти не веле" и „не пири, гдје те не жеже!" „Кад те ко не зове, што се одзиваш?" У опће не мећи својих прста ондје, гдје не спадају, јер „ко меће прст ме^у туђа врата, откинуће му га." ,,Не ничи, гдје те не еију," да ти се не буде с правом приговарало: „Он мора евуда носом забости." Никада „не забијај трна у здраву ногу" и немој ни за ким зло говорити! „Сваки испред своје куће нека мете." Ако је ко испред своје к) 7 ће смео и очистио, доста је учинио. Више се ни од кога и не тражи. Ако си пак по свом звању и занимашу позват, да надзиреш чији год посао, буди строг, буди што можеш строжији, али не претјерај! „Немој цјепидлачити," већ гледај на главне ствари! Није ни најмање лијепо, да ко „од мухе прави слона" и да ко тако ситничи, те би „у јају длаку нашао." Такви надзорници обично оно, што је главно, прегледају. Мора им се, истина, признати, да су строги, али обично и неправедни. Онај човјек, који се радо мијеша у ту|>е послове, као да доиста мисли, да се он у све послове без разлике и разумије. Колике надутости и колике лудости! Он се свагдје утјече, хотећи да буде први, и „намеће се као шише на руду." Ну ја вам још једном кажем, а мислим, да имам доста разлога за то : „Не ваља бити сваком лонцу поклопац, ни свакој чорби запрашка," јер у друштву, гдје се сватко мијеша у свашто, гдје „нити се зна, ко дроби, ни ко куса," у таквом друштву нема у опће никаква реда. А колико вриЈеди ред, видјећете одатле, што ни највредније нешто, а то је, како смо се до-

СМОВ. а Л: р . 267.

вољно увјерили, рад, без реда не користи. Доиста, „не помаже ни рад, гдје није ред." А нека у послу, гдје ших више ради, влада „ред и преглед, па је добро." За то, радили што му драго, ако н. пр. жрвнамо и „ако желимо бити прије готови, жрвнајмо редом!" Заиста, драги и љубазни гости моји, ред је дивно нешто. Колико ли само вриједи ред у кући. Тражиш нешто и одмах на^еш. Гдје пак нема реда, колико ћете чути вике, колико ли псовке, док се нађе нека ствар, која треба, а која се с тога, јер није остављена на своје мјесто, не може наћи! Учимо с тога још из малена дјецу нашу на ред, привикавајмо их за рана, гдје ће коју ствар метати и када који посао радити! Труд ће нам се обилато платити, јер ће, кад одрасту, бити уредни, и оно друштво, у ком они буду, биће уредно и добро уре^ено друштво ! Гдје је ред у друштву, то се на први поглед познаје по том, што се у таком друштву добро зна, ко је старији, а ко млађи. Старјешина је глава друштва, а ми добро знамо, да „чим глава клоне, ни ноге тврдо не остану." За то и јест друштво без старешине „као ла|>а без кормана." Вудући да се старјешина за цијело друштво брине и стара, ондје, „гдје је добра старјешина, весела је сва дружина. То, старање и брига захтијева, да старјешина све потребе свога друштва познаје. Треба да „више види газда с једним оком него слуга с обадва." На^е ли се пак гдје слуга паметнији од газде, то „тешко ономе газди, кога слуга учи!" Но није доета само да гоеподар много зна, већ треба и да сам много ради. „Господареве очи коња пасу," и „најбољи је гној од господаревих потплата." У тако чеетитога, „у ваљанога газде ваљане и слуге" буду, јер „након годишта слуге узму ћуд господареву." Они виде, де господар ради не само за своју, већ и за њихову корист, те за то „како господар свира онако мла^и игра," знајући, да „у млађега поговора нема." Тога ради мора господар да буде строг, јер „оцат, који није љут, и домаћин, који није зао, не ваља ништа." Него „ријетко умије