Srpski sion
Отр. 411.
Медаковић, М. Медаковић, В. Муачевић, I. Обреновић, Мане Орловић, Св. Прибичевић, М. Радовић, М. Свилар, Др. I. Секулић, В. Сгефановић и Сг. Калембер. Председник ЈБегова Свешосш. За иредлог дра Манојловића гласало је 33, и иротив 22 гласа, и тиме је предлог дра Мавојловића примљен. Пошто ће се сада узети у претрес извештај Саборског Одбора, којем сам ја председником био и који сам извештај олавном сабору ја поднео, то не ћу том приликом председавати и устуиам председништво г. потпредседнику дру Ђорђу Красојевићу. Потиредседник др. Ђо[)Џ КрасоЈевиЛ, после прочитаног овог извештаја пита сабор, да ли остале извештаје, који су штампани, сматра за ирочитане? Пошто их сл. сабор сматра прочитанима, црелази се на дневни ред. Др. Жарко МиладиновиК, моли, да се седница одгоди и тражи да се изиште и извештај Школског Савета. Поттредседник Ћор(је КрасојевиК затвара седницу и заказује ју за 3сахата после нодне. X. Седница 11. (21.) јуна ПОСЛЕ ПОДНЕ, 1Р02. Потиредседник Ћор1је КрасојевиЛ отвара седницу. Михаило МедаковиК тражи да се прочитају списи који се односе на "родају Беочинске каје, јер и та ствар стоји у свези са извештајем Саборског Одбора. Потпредседник др. Ћор1је КрасојевиИ одговара, да о том предмету постоји засебно извешће, које ће се у сво.је време ставити на дневни ред Др. Жарко МиладиновиЛ. Призвајсм, да се налазим у тешком положају и да сам се латио тешке дужности, кад сам се латио да иретресем извештаје саборског одбора, а тежак је мој положај не само с тога, што смо извештаје те добили тек пре два-три дана, а тек један данас саслушан, већ и с тога, што пред собом имамо три извештаја, који обсижу 12 година. Да су редовне ирилике биле, не би се то догодити могло. Да је српски сабор редовно сазиван био, имали би данас да прегледамо само један извештај, а и тај извештај тицао би се само периоде од три године. Али покрај свега тога покушаћу, да у главном чрелистам и прегледам сва три извештаја, како Ои могли створити себи тачан и јасан суд о раду °аборског одбора, дотично о оним догађајима и
решењима, која су се за 12 дугих година низала и нанизала. Прегледа ради ноделићу мој говор у 6 одељења, па ћу говорити I. о чиновништву народноцрквеном; II. о повредама, које је нанела државна власт српској народно-црквеној автономији; III. о повредама саборског одбора; IV. о ненравилностима и неправдама саборског одбора; V. о Финансијама и VI. о законодавном рацу саборског одбора или боље о припремама и предлозима истог за законодавни рад. Говорићу дакле нре свега о чиновништву. Ту одмах примећујем, да су силна нова места крејирана без икаква разлога: ту је место I. бележника, II. бележника и других места, којих пре није било, а и плате се појединим чиновницима повишују без икаква основа, а противзаконито. Увукла се протекција и ненотизам и за то су се и делила и стварала места против сваког резона и закона. А чиме се то гомилање чиновника правда ? Између осталог и тиме, што су се морали натпрегледати рачуни манастирски, а овамо су се ти рачуни неуредно или готово никако ноднашали. Данас тај разлог не стоји. И док се с једне стране саборски одбор журио са стварањем нових места, дотле с друге стране није хтео да нопуни место надзорника манастирских добара, јер није донесено ново устројство манастирско, па неће саборски одбор томе новом иреустројству да „прејудицира". Нешто ново и за обичног човека, а још више за правника. Зар се постављањем једног чиновника може да спречи сабор у донашању какве уредбе? Затим прелази говорник на иовреде од стране државне власти, те иретреса извештаје сабореког одбора по горе истакнутом плану, и говор завршује говорник овим речима: И тако смо славни саборе ирешли редом све извештаје, а из њих смо видели силне неправде и незаконитости које је починила државпа власт, а починио их је и сам саборски одбор, који је знао бити енергичан према доле, а према горе је заборавио, да је он иначе — док сабора нема —- врховни господар у автономији српској народној, а само да је над њим випш сриски сабор и да њему једино одговара. Извештаји нам казуЈу, да су трзавице и неуредности наступиле у автономији нашој због лоше управе, да лошије бити не може. Некоректност се низала за некоректношћу, а неправда је неправду сустизала. Зажмурило се онде, где се имало добро гледати, а ћутало, где је требало говорити. И сабор је позван, да повреде и некоректности те отклони, што је више могуће, како би и онет наступиле редовне прилике у нашој кући, нашој автономији. И кад смо чули све те незаконитости и неправде из извештаја саборског одбора онда држим, да ће и ваш, а и мој суд о свему томе бити позитиван, јасан и само тај, да с« осуди држање и рад саборског одбора, па с тога и износим иред славни сабор овај предлог за одлуку.