Srpski sion

О тр . 422.

„(ЈР11СКИ СИОН."

В Р. 25.

нодкријепљује се прилежећим званичним актима ■/. •!. СЕе то лијено, корисно и племенито настојање више области остало је до данас само на иапиру. Опћинско је заступство у Гарешници, додуше, нрорачуном осигурало своту од 4000 круна, но на томе и данас ствар непомично стоји. Зар се не би могао, вољом и заузимаљем онћинског заступства у Гарешниди, оетатак нозајмити од високе кр. земљске наше Владе у Загребу, која ће дозволити и оброчно кроз више година одплаћивање, као што је то учињено код градње школа у Горњим Средицама, опћине Капела?! У интересу нашег сељачког народа и наобразбе његове, која нам данас толико треба и којом се поносе сви напредни народи, усуђује се ово звање у овом одлучном часу потражити помоћ Ваше Пресвијетлости, молећи ју најучтивије, да по свом великом и признатом заузимању за оваке од опће користи ствари. благоизволи обратити нарочиту иажњу на овај у смјерности поднешени меморандум, наложивши, да се са градњом нове школске зграде у Дишнику веЛ јсдном и послије горњих налога збиља и у истину одиочне." Година 1900. бијаше за нас сретнија. Плодови рада и настојања парохова искрс^уше у свој својој красоти. Трагички јунак начелник МиљановиЛ буде одпуштен. Сегеди је, дакле, изгубио своју десну руку. У том времену задобије парох Грубач још четири поунијаћене душе за св. православље и то: Станка Бакиша (15.|28 априла 1900.\ Драгињу Ђакиш (15.[28. априла 1900.), Дмитра Иовачевића (15.Ј28. априла 1900.) и Насту БорковиЛ (15.[28. априла 1900.) Овај ударац бијаше, заиста, страшан, те је дао Сегедају иовода, да и сам напусти Дишник, што је и учинио преселивши се у Босн/. На његово мјесто постављен је неки Храниловић , човјек врло млад но вањштином много угледнији и уреднији од предшастника свога. Рад његов не има особите вриједности за пропаганду. Сегеди био би кадар, својим познатим популаритетом, у другим приликама, учинити много више. ХраниловиЛ хоће да подржава углед свој не мијешајућ се много са народом, но ишчекивајућ код куће, да му готово на руке дође. Мождагаје и неуспјех нредтастника његовог на то принудио?! За његова доласка нређе у православље Дока Комач (1901. г.) Ова повуче сина из бискунске рези дснције у Крижевцима и одсели кћери својој у Вараждин.

Исте године одредила је котарска комисија споразумно са мјесним школским одбором, мјесто за градњу школа у Дишнику. Одабрано је мјесто, гдје је пређе стајала стара порушена школа, тик до Филијалне православне цркве наше св. апостола Томе. Одобрен је и нацрт и трошковник високом владом, обављена је и јеФтимба за градњу. У Јоме освану 1901. годииа. Градња поново застаде. Парох Грубач напусти парохију бршљаничку и пресели се под конац јула у Новосељане, крај Беловара, те му је уједно повјерена и управа протопрезвитерата, сјеверинскога. Иза њега остадоше у Дишнику само двије ноунијаћене душе: цркв. појац Лука ВојновиЛ, по занату лончар, и Лука БорковиЛ, цркв. тутор. Онај први, како се чује, одселио је у Америку и тако црна књига паде на једно слово., Рачунајући са горе истакнутим оз6илј Н им чињеницама можемо отворено рећи, да је, обзиром на чврсто настојање оних из Крижеваца, било опасности, али ипак неуморно настојање у неустрашивој борби одржало је ' сјајну иобједу и ми с поносом ионављамо ријечи нашег великог пјесника: „Што је било охладњедо Оиет се загријева, Што је било иренагдмо Враћа е' са крајева-" Побједу нашем свештенику у тој борби нротив Дишничке уније радо је нризнао и један члан земаљског сабора у аједници С1 ј Х1У ., држаној у Загребу 12. просинца 1900. г., рекавши у говору своме: „ Дишник пада у иарохију Бршљаница. Како је тој на челу узоран свеЛеник, ожће штован и љубљен у иастви, нема више разлога бојати се, да 1\е напредовати унијатска мисао тамо ". А да је одиста тако, да је само заједнички и сложан са свештеником рад спасао парохију Бршљаничку од опасности, која је у њој већ захватила маха, најбоље ће показати изјава, коју посла. прав. срп. црквена скупштина у име себе и народа свога владици своме Мирону. Изјаву ту, која је пред Божић 1898. г. упућена Преосвећеном Дијецезану, потиисаше ова 23 првака члана цркв. скупштине бршљаничке: Светозар Грубач, парох; Љуоомир Скоруиан, учитељ и перовођа цркв. општине; Дане МудриИ, предсједник; Симо ВукобрадовиЛ, иотпредседник; Никола БогдановиЛ, Миле Зељковић, Гајо ПознановиЛ, Тривун КранчевиЛ, Миле Васиљевић, Петар ВукобрадовиИ, Теодор Вјалип, Стојан Мркеља,