Srpski sion

С тр . 434.

„СРПСКИ —г—гт. 1

сион.«

Б р . 26.

његове рета не тичу самосталне странке него председништва сабора. Др. Богдан МедаковиК говори узбуђено, да је баш самостална странка створила услове за рад, и с тога не трпи никаквих инсинуација. Др. Мушицки. Др. Медаковић је овде изнео оно, што се односи на потиис адресе од стране високог председништва. Но ми се инак ва то не можемо освртати, јер је то све приватне вредносги. Изгледа, да је Његова Светост патријарх на своју руку иотписао мађарски тексг адресе. Ако је на своју руку иотписао, онда је иогрешно урадио. Сабор треба да изведе ту ствар на чисто и да изиште о томе званичну изјаву Његове Светости. 0 тога питање дра Медаковића треба сматрати као интерпелацију, коју треба доставити Његовој Светости патријарху и сачекати његов одговор, па онда целу ствар пресудити. (Прима се.) Потпредседник Др. ЋорЏ ЕрасојевиК сматра предлог дра Б. Медаковића као итерпелацију, те га моли, да сутра интерпелира о тој ствари. Др. Богдан МедаковиЛ вели, да он није интерпелисао, него је говорио по пословнику. Потпредседник Др. Ђор^е КрасојевиЛ. На дневном реду је предлог дра Манојловића. Др. Богдан МедаковиЛ каже, да овај предлог одговара становишту самосталне странке. Али држи, да је преурањен, јер треба да, се веже за све извештаје. Лаза ОореповиЛ. Треба се држати пословника. Најпре треба да се реши, да ли се предлогу признаје прешност, а онда да се пређе на сам предлог. Др. Милети~& говори за прешност предлога дра Манојловића и предлаже додатак, да та.ј одбор има што пре узети у расправу наредбу министарства просвете у погледу учења православне веронауке на држ. школама на мађарском језику. (Прима се.) Имам и ја прешан предлог: Да се ради вршења контролнога права овога сабора над епарх. скунштинама, а на основу чл. Х1 ј . привр. уређења епархија од 29. маја 1871 г. изда из данашње седнице упутство административним одборима свију епархија, да имају овом сл- сабору што пре, а свакако још за време садашњег заседања иоднети записнике свију до сада одржаних епарх. скупштина. Уштеђен ми је труд да нашироко мотивишем

свој предлог, јер се из јучерашње исцрпне и темељне дебате о извештајима саб. одбора јасно истакла потреба саборске контроле, чац еиарх. скупштинама. Додајем само, да би та контрола тим потребнија била, што вма епарх. скупштина, које ни до данас нису приступиле врло важном задатку, који им се у ХУШ. привр. уређењу међу прве задатке ставља, наиме нису ни до данас још израдиле предлог о строју и делокругу епарх. органа, без кога овај сл. сабор не би могао да приступи законодавном раду. Прима се. Др. Мхушицки. У свези с горњим предлогом износим и ја прешан предлог, који овим хоћу да објасним. Саборски одбор је кривим тумачењем нанео много повреда нашој автономији. Тим наредбама су изазване многе трзавице у нашем народу, а отуда су наступиле и силне штете, које су иначе могле изостати. С тога подносим прешан предлог који гласи: Иошто се из извештаја саборског одбора види, да је саборски одбор криве тумачио јасно наре|ење уредбе о епархијама, те у тој ствари издао многе незаконите наредбе, то да се изабере један одбор, који ће сабору поднети предлог, какво становиште да заузме у тој ствари. Усваја се. Др. МиладиновиЛ. Хоћу да иоднесем прешан предлог у ствари продаје каје, па с тога нека ми је допуштено, да свој предлог образложим. Пре свега, нека је чапоменуто, да ту има две иродаје, продаја од 29. јутара, која је извршена без одобрења саборскога. После је на тај уговор додата клаузула да купци фирма Орнштајн и Шиицер могу по ВООО К узети онолико јутара манастирскога поседа, колико им је за развитак радње нужно. У нотврду тога хоћу да прочитам писмо купца упућено на манастирску управу. Из писма се види. да се купци позивају на ранији уговор и траже од управе, да им по утврђеној цени уступи још 13 јутара манастирске земље. Ту се сиомиње још, да је тако већ откупљеао 6 јутара земље, но то се из списа не види, ге треба те списе набавити. За тим чита тај уговор, који су потписали игуман Сава Орловић и још један брат. После тога чита записник братства, из кога се види, да братство пристаје на то, да купци по 3000 круна јутро могу узети и оне манастирске