Srpski sion

Вр. 30

„СРПСКИ

СИОН."

От1». 499.

запита прота да ли је вољан ои иа ту нензију нриетати. С. Цвеји% брани предлог др. Ж Миладиновића и остаје нри свом предлогу. Не види из петиције да ирота Трбојевић тражи пензију, но изборници тамошњег среза, а шта прота Трбојевић мисли, то он не зна. ЈГаза ОбреновиБ примећу.је да овде не подлежи молба истога проте, него једино молба изборника Госпићког среза, са чијом молбсм тај прота не мора бити солидаран, те предлаже да се ствар упути конзисторији на даљи поступак. Др Ж. Миладипови~К захтева да се реши љегов предлог, да ли се свештеник може и против своје воље умировити. Измењује првобитни свој иредлог, те предлаже да се ова ствар уступи одбору за иредлоге. Иван ЈелчиЛ повлачи свој предлог натраг. Др. М. Мушицки види да је ствар ова ирешна. Противан је предлогу др. Ж. Мипадиновића јер је сабор, као што види, цео с тим на чисто да се свештеник против своје воље не може умировити. Он држи да сабор не може још фиксирати своте припомоћи, као што то предлаже Ив. Јелчић, пошто се још не зна ни прорачун. Он иристаје уз предлог 0. Цвејића са допуном дра А. Рокнића. Држи да не треба ствар ту шиљати неком одбору ради начелног извиђаја, јер би се тиме ова нрешна ствар отегла. Др. Б. Или& пристаје уз предлог др. А. Рокнића П. МандровиК. Пошто се из ове нетиције не виде сви моменти, потребни за ријешење ове ствари, то и он, као референат петиционог одбора, усваја допуну дра А. Рокнића. Потпредседник Др. Ђ. КрасојевиЛ позива на гласање за предлог 0. Цвејића са допуном др. А. Рокнића. Већина усваја овај предлог. П. МандровиЛ реферише о 5. тачци дневног реда. У име петицијоног одбора предлаже да се та прчдставка упути одбору за приједлоге. Усваја се. П. МандровиЛ реферише о 6. тачци дневног реда. У маркантним потезнма унозорује сабор на Крижевце, у којима је Српство на мртвој стражи и у којима је легло унијатства. Петинијони одбор предлаже, да се ова молба упути Саборском Одбору, да одреди из неирикосно-

веног фонда помоћ од 3000 ф. за украшење и утвари срп. прав. цркве у Крижевцима. В. МуачевиК предлаже да се ова молба упути прорачунском одбору. Ј1. Обреновић држи да је коректно упутити ствар Саборском Одбору, али није корекгно одредити, колику своту треба да даде Саборски Одбор, Опасно је даге тражити новац из фондова, који имају своје одређење као што има и неирикосновени фонд , треба само навести, да Саборски Одбор даде помоћ из расположивих средстава Љ. ЕгјиусаревиЛ држи да није био коректан поступак Крижевчана, кад су се обратили директно сабору, него су се требали обратити конзисторији. Др. Ж. МиладиновиК предлаже да ова ствар иде нрво прорачунском одбору, а онда Саборском Одбору. Тиме би отпао предлог Л. Обреновића, да Саборског Одбор одреди помоћ из расположивога им§тка. а тај иметак и не постоји. Противан је и предлогу проте Купусаревића. П. МандровиБ остаје при предлогу петиционог одбора, уз доиуну В. Муачевића. Прима се овај предлог већином гласова. П. Мандровић реферише о 7 тачци дневног реда. Предлаже у име иетицијоног одбо.ра, да се иста ствар упути прорачунском одбору. Прима се. П. МандровиЛ реферише о 8. тачци дневног реда и у име петицијоног одбора предлаже, да се ова молба одбије ношто доказима није поткрепљена, а и зато, што је ова молба послата 1897. г., а овога пута није обновљена. Прима се предлог петиционог одбора. П. МандровиЛ реферише о молби С. Вуличић. Петицијони одбор иредлаже, да се не уважи ова молба, пошто нцје доказима поткрепљена. Др. Б. Или& је зато, да се та ствар пошље архид. школ. одбору, да боље инструјише ову молбу. Већином гласова усваја се предлог одбора. Св. Приби~&еви~&, као референт нетиционог одбора нодноси извештај о нреставци српске православне црквене општине у Карловцу, којом се тражи, да се учитељи вјежбаонпце издржавају из истих извора, из којих се издржава и сама учитељска школа. Црквена општина сазидала је своју зграду, а новац у ту сврху позајмила је из различитих заклада. У ту зграду смје-