Srpski sion

Б ј >. 30

Несматрајући компетентним високи тај Сабор за расправу и решавање како упитне интерпелацпје тако и овога дисциплинарног предмета. који по својој природи у делокруг од високоистог Сабора независног духовно-црквеног судишта спада, ипак, удовољавајући у горњем допису садржаној молби, прионћује се високом том Сабору знања ради следећи извештај. Пресудом Архидијецезалне Конзисторије од 5. (18.) новембра 1901., Бр. К. 1105/637 ех 1901 осуђен је јеромонах Василијан Ноновић због доказаних разноврсних антиканоничких преступа, као недостојан и непоправим, на лишење свештеномонашког чина, коју пресуду је и Митрополитски Црквени Савет пресудом својом од 18. (31.) децембра 1901. Бр. М. 517./МЦС. 182. ех 1901. потврдио с тим, да се исти јеромонах из каталога све штенства монашкога чипа Архидијецезе Карловачке брисати и у ред мирјана иовратити има. Пресуда Митрополитског Црквеног Савета уручена је Василијану Ноповићу путем управе манастира Бешенова 16. (29.) априла о. г., између осталога и с налогом, да се има из манастира одстранити, свештеничко одело одложи^и и исто више под претњом брахијума не носити. Удаљивши се из манастира Василијан Поповић није свештеничко одело са себе одложио, него је преко румског одветника Дра Жарка Миладиновића конзисторији дне 3. (16) маџ о. г. поднео пријаву рекурса на Његово Величанство против апелаторијалне пресуде и уједно замолио обуставу извршења исте пресуде до решења рекурса. Међутим буде исти Василијан од пароха даљског под 16. (29 ) маја о. г. Конзисторији пријављен, да у мантији по биртијама даљским пијанчи и шкандале прави на срамоту свештеничког чина и на саблазан верних, те је Конзисторија, с једне стране поводом те пријаве, а с друге стране сматрајући, да је апелаторијална пресуда правомоћном постала, јер пријављени рекурс Василијанов није аналогно § 14 II одс. Конз. Системе од 5 априла 1782. г. Конзисторији у законитом року ноднесен, — из седнице своје од 17. (30.) маја о. г. под Бр. К. 334/зан. ех 1902. умолила кр. жуп. област у Осеку, да реченог Василијана на одложење свештеничког одела својим нутем и начином присили.

Да ли је тој молби удовољено, о томе Архидијецезална Конзисторија до данас никаквог извештаја добила није. У Карловцима 22. јуна 1902. Георгије с. р. Патријарх. Др. Ж. МиладиповиК и сам зна, да не може вишу нресуду у овој ствари сабор донети, али само протестује против обраћања конзиеторије на политичку власт у погледу одузимања мантије осуђеном калуђеру Василијану Поповићу. Не нрима на, знање одговор Његове Светости. Потпредседник Др. Ђ. КрасојевиЛ позива сабор да се изјави, да ли нрима на знање одговор Његове Светости патријарха? Сабор ирима на знање. Потпредседник Др. ЂорЏ КрасојевиЛ. На дневном реду је расправа о прорачуну. Др. Ј. РадивојевиИ-ЂалиИ као референт одбора прорачунскога вели, да је саборски одбор за подлогу прорачуна узе> биланцу од 1900. г. а не од 1901. г., за то се испоставила потреба, да се неке ставке у нрорачуну нромену. Пошто се повишавањем и снижавањем процента на зајмове појавила и диференција нека у ириходу, боља би подлога била за прорачун биланса од 1901. год. Примећује, да је прорачунски одбор видео из прорачуна, да је камата на зајмове двострука. Једна је од 6 %, а друга од 4 % • 6 % утиче на зајмове хипотекарне а 4^ утиче од зајмова, који нису дати народу већ епископиаа. Ова стопа каматна није оправдана. Па још већина ових зајмова није ни осигурана. Подноси предлог, да се унути Саборски Одбор, да се зајмови они не издају без хипотекарне нодлоге и да се дају само по Др)ги приход је од штедионичких улога. Прорачунски одбор не може одобрити те улоге, јер сами заводи у које су уложени ти улози, не гарантују својиа бонитетом. Ти су улози давани уз то још у те банке под јефгину камату. Већином је дато нод ±% и 4 г / 2 % > а најмање је дато на камату под 6 %, но прорачунски одбор рачуна, да је то фаворизирање извесних завода некоректно било од Саборског Одбора. Предлаже, да будући Саборски Одбор испита ирво бонитет тих завода, и према тој сигурности да се онда одреди и^нм^адна новца, која се може у тај завод)