Srpski sion
п
СРИСКИ ПИОН- 503.
ОРОЈ 30
прорачун као што га је према изложеном ирерадио ирорачунски одбор. Парох Божидар ПоиоваЛ говори, да је буџет јасна слика у бројкама имања саборског. За остварење иеднесених иредлога потребан је новац. Као основа за ирорачун служи онај прорачун, који је поднео саб. одбор. Да би бољи преглед имали од прорачуна, прорачунски одбор поделио је прорачун тај на потребе 1.) цркве 2.) школе и 3.) за остале потребе. Имамо каиитал за цркве преко 5,000.000 К, а за школе имамо 5,000.000 К, за стипендије 4,000.000, а за остале сврхе имамо 2,000.000 К. Но да се приходи тих фондова појачају треба ваљана администрација и штедња, али не штедња Кир-Јањина него мудра и оправдана. Но саб. одбор вије добро манипулисао са овим имањем ради умножавања, ношто је он много уложио у државне папире. Шта више није свуда онај улог сигуран, што је уложен у различите банке. Зло је и много улагање новца у администрацију. Тако на пример на цркву иде 39 / 10 ^од прихода, на просвету 2з / 10 %, а остало иде све на администрацију. Хинотекарни зајмови су најбољи, јер највигае доносе, зато би требао саб. одбор да наначив амортизације издаје у ту сврху зајмове и тиме би се и приход повећао. Расходе треба скучити. Школама треба притећи у номоћ. Да би се још око 40 .000 К добило, школама, треба пренети држ. папире из клирикалног Фонда у текелијин фонд , који не мора тако брзо расти, а хипотекарни зајмови из овога Фонда треба да се пренесу у клирикални фонд . Кад би јога дошјш нриходи манастирски, то би школа наша боље нроцветала. Манастире треба унутити да раде онако, како би то одговарало потреби народној. Кад су манастири могли издржавати монашку школу о свсме трошку, могу они и скунити новаца и за народне школе. Њих треба само упутити како да раде, на ће и они бити народу од користи. Манастири изнагаај/ своје прорачуне у округлим бројевима, па зато је и слика њихова прихода и расхода нетачна. Најбоље би било, кад би се земља манастирска одузела из њихових руку и дала под аренду, а за њихове потребе одредиће им се сталне плате. Слаже се у свему са речима предговорника. Евген Думча: С радошћу поздравља извештај прорачунског одбора, али му се чини, да одбор није на све пажњу обратио, него је из вида изгубио многе нотребе. Радује се
штедњи у границама, али нггедња може бити и штетна, ако се истинске потребе не држе пред очима. На сабор стижу молбе и представке за ипмоћ и њих треба решити. Не користи много што приходи расту, ако народ од тога нема користи. Ако се његови предлози уваже, држи да ће то бити од користи за фондове и за црквено-школски народни живот. Саборски Одбор саставио је прорачун некоректно и неирегледно. Чудим се каке је С. 0. с овим прорачуном могао доћи иред сабор. Као да је мислио, да неће ни доћи до расправе; иначе се не би усудио поднети га. Прегледање је отешгано, те се не може наћи у рачунима. За нодлогу прорачуна узета је 1900. год., а свуда се за подлогу узимају рачуни од 3—5 година. Цео приход изно и 1,274.000 К., те је нарастао за 66.000 К. Саборски Одбор се радовао томе, али он је пун жалости према овој појави. На што нам милиони, ако народ иоред њих пронада. Школе пропадају, цркве се руше, свештенство оскудева, а народ мучи Танталове муке. Ту је онда слаба утеха од фондовских прихода. Што се верозаконског нриноса тиче, он, ма да народну корист на срцу носи, држи да је фраза, да народ не може тај терет носити. Прорачунски одбор је из вида испустио, да би требало нешто учинити за брисање заосталог приноса. Не наца се, да ће се од манастира моћи добити преко 100.000 К. Скроман је, па узима, да би се за сад могло добити за 20.000 К више него сада. Слаже се с мишљењем о хипотекарним зајмовима. Саборсм Одбор требао ба да покуша са 5 % и ануитетом, на би се нароцу олакшало, а и фондови би имали корисг. И он мисли, да би 2,500.000 К од Текелијиног и резиденц-фонда требало пренети у клирикални фонд, а папире овога фонда у она два. Али то ће тешко ићи, јер ту треба потврда владе. Износи, да се на будимску резиденцију потрошило 350.000 К. Тиме је учињена грдна шгета народном имању. Народни фондови губе услед тога 12.000 К годишње. Расходи су понајвише услед административних трошкова сваке године већи. Јерархијски фонд показује чист приход од 50 000 К. Он би из тога прихода подигао субвенцију за горњокарловачко, пакрачко и будимско свештенство на 110.000 К. Истиче, с како се