Srpski sion

Б р 42 „СРПСКа СИОИ.- О тр . 693.

годимиде се позивају управе манастирске, да вишке прихода редовно уносе у благајвицу Фондовску. С тим у свези истичемо, да је унесено у овај фонд од манастира (половина сувишка) у 1897. години — — — — — К 860.02

1898. „ 2215.62 1898. „ 813.64 1900. „ 727.68 1901. „ 890.55

Свех'а К 4807.61 У завршетак извешћа о овом Фонду има част Оаборски Одбор нарочито још известити славни сабор, да је исти фонд добио велик и значајан дар од Његове Светосши иатријарха сриског ГеоргиЈа. Писмо, којим је Његова Светост учинила тај дар гласи овако: „Срнски нравославни богословски семинар, коме смо прошле 1900. год. о Ђурђеву дне као на дан јубиларне прославе моје, темељ свечано положили ево је Божјом помоћи по сведоџби прилежећих овде списа под *|. сасвим довршен, те се у име Божје у сврху намењене му цели употребити и у живот нривести може. Услед чега, а по обећању своме, из чисте љубави и признателности своје, према драгом ми народу српском и светој цркви православној, приносећи незнатан дарак овај народу српском, умољавам високославни Саборски Одбор, као заступника овостраног народа српског и руковатеља српско-народних црквених Фондова и Фундација, да благоизволи здање тога Семинара, у име народа срппског, са оним усрдијем иримити и у руковаље своје узети, са каквнм га ја Народу Српском поклањам''. Услед тога је донео Саборски Одбор 14. (27.) децембра 1901. под бр. С. О. 8088(2153. ову одлуку: „Високи дар Његове Светосги преузвишенога господина Георгија патријарха српског са изразом захвалности и уз усклик живео ! примити и овај израз захвалпости у записник уврстити те одлучити, да овај Саборски Одбор корпоративно још данас на лице места изађе и даровану семинарску зграду од Његове Светости у Фактични посед прими". Што је и извршено истога дана бр, 2198|зап. ех 1901.). О народно црквеном јерархијском фонду имамо част ово навести: Саборски Одбор је и за ово време доносио сходпе одлуке и чинио потребна расположења да се не само приходи јерархијскога Фонда увећају него да се и сви делови, који су правно његови, с њим и Фактично споје и под управу Саборскога Одбора ставе. Тако је Саборски Одбор, обзиром на мале год. закупнинске своте код неких сесија у год. 1897. и 1898. — последица рђавих година — био припуђен, да односне резултате јавне дражбе за издавање под закуп одобрава само на једну годипу дана; а где је било потребе, одредио је да се, ради ностигнућа бољега резултата, земља изда на мање парцеле под закуп на једну годину дана. Број овопредметних одлука иде у стотине, ну овде ће се истаћи само неке главније. Одлуком од 26. јуна (8. јула) 1897. бр. С. О. 3379(1214 учињено је расположење, да се настави парница ради носеда односно на право власништва треће нарохијске сесије (по закону друге залишне т, ј. сесије јерарх. Фонда) у Парцу, коју ужива Фактично тамошњи румунски унијатски свештеник, и то да се настави заједнички са срп. прав. цркв. оићином парачком- Ова (административна) парница до конца 1901. није још била окончана Та прилика, да знатан део парохијског свештенства не одговара на време или никако својим дужностима код илаЛања иореза и еквиваленша на акшуалне иарохијске сесије, те неприлика да услед тога тај терет морају врло често да снасе прејемници у иарохијама а не ретко се наваља тај терет и на сесију јерархијскога Фонда у односпој опћини — служила је и служи непрестано за главни новод, да Саборски Одбор мора водити нарочиту бригу и о том, да парохијско свештенство тим иозитивним обвезама својим тачно и на време одговара.