Srpski sion

„СРПСКИ

СИОН.".

свим надлежним законодавним Факторима, где та дрква или вероисповест сачињава једну целиву, дакле с ириволом угарскога сабора; а ја сам подпуно уверен, ако ви на лочетку XX. столећа и почините такову <1опцшхоМепји. да једну вероисповест (?) назовете по народносном имену, ја сам уверен, да такова што не ће закључити угарски сабор, (Заст. др. Шумановић: Већ је закључио, касно сте се јавили!) нити ће на такова шта пристати угарска влада. З г след тога се ја ни најмање не бојим, да ћете ви тај предлог провести; а ако га будете провели, нровести ћете га само на проклетство и ваше и наше, код којега ја не ћу да суделујем, и за то тај предлог отклањам. Известитељ др. Светислав ШумановиЛ. Вис. саборе! Питање у колико одговара наслов „православни" догматичним правилима, не могу ја решавати, па зато нећу о њему ни да расправљам. За мене је доста кад знам, да је синод за то питање надлежан и кад он каже, да наслов „православни" одговара науци његове цркве. (Заст. др. Харамбашић: То нисам ни тврдио.) Ја верујем синоду, а господин предговорник, који поставља тврдњу, да „грчко-источни" назив одговара науци православне цркве нека то расправи са синодом (!). Ја само знам, да свештеник у мојој цркви благосиља: и све вас, православни Христијани. — Догме не знам и за то у то питање не налазим, него верујем више синоду, него г. предговорнику. У осталом г. цредговорник прихваћа наслов „православни", он га не женира; више га женира наслов „српски", јср држи, а како се је упало са леве стране, да је додатак тога имена последак агитације. Вара се г. предговорник, није тако, као што мисли. Није то иоследак агитације, него је последак црквене организације, оснивања самоеталне српске митрополије. — Рао прављајући о томе хоћу уједно да исправим и оиу тврдњу г. предговорника, у којој каже, да угарски сабор никада не ће приволети, да се тој црквеној организацији даде наслов „српски". Не ћу да сижем у далеку прошлост, него ћу упозорити на постојеће иозитивне законе, иа ћете видити како сте на кривом иуту. — Зак. чл. IX. из 1868. узакоњава српски народни конгрес од 1864. и 1865. и ствара деобом две само сталне нравославне или како закон вели грчкопсточне црквене организације, —- српску и романску. Свака је за себе потпуно самостална и

са другом равноправна. За следбенике те вероисповеети. али друге народности, као Грке и Јермене итд., очувана су у §. 9. тога чланка сва права у погледу језика, управе иметка итд. Од туда ће г. говорпик бити умирен, да у Угарској не ће бити заиреке у питању, да се наша цркв. организација назове српском. Не ће и не може стога, што је тамо то нитање решено пре, но што је настао страх г. иредговорника, да би се могло неиовољно решити. Наш закон од 14. свибња 1887. служи се нарочито називом: сриска грчко-источна црква и српска самостална митрополија. Наслов дакле „српски" за православну црквену организацију у земљама круне св. Стевана основан је на закону, па нико, а нарочито св. синод није тврдио, да се оснива на догми, као што то г. предговорник изволева скроз неоправдано* супонирати. Вара се г. предговорник, када истиче, да се тиме народностна агитација увлачи у цркву. — У двадесетом веку није путем цркве потребно навешћавати народносну припадност. Назив српски не носи та црква, да се њоме стварају Срби, него на против, она је добила име то ради црквеног језика, и што су њени верни Срби по народности. Тај карактер имаде од старих времена. Данашњи позитивни закони у том погледу нису ништа ново створили. Као самостална црквена организација добила је своје име. То име мора се чувати, не само с тога, што оно означава карактер те црквене организације, него и из других ирактичних разлога, н. пр. ради њеног иметка, обзиром на чињеницу, да може бити и у других црквених организација исте вероисновести, н. пр. грчких црквених општина итд. — Г. предговорник изволео је истаћи: ако имаде српске православне цркве, онда може бити и хрватске католичке цркве. На то је положио, чини се, особиту важност. Али у тој присподоби није био сретне руке. Католичка црква, по своме универзалном карактеру, а то г. иредговорник може већ из њеног назива видетп, не подноси никаква нартикуларизма, ни у ком погледу. Она је универзална у свему и доследно не може имати самосталних црквених организација. — Да је говорио о хрватској православној и протестантској самосталној организацији, то би разумео и допустио могућност, да таква може настати, као што има и може бити српске такове организације, и као што су у опште и друге самосталне православне * И оа ведиким цини8мом. Ур.