Srpski sion

Стр. 12.

Ур. 1.

и то само у погледу тачног отарављања судских дужности т. ј. да пази, да л на основу чл. УШ. привременог уређења редовно држи седнице и да л се поднесене му на призив духовно-судске ствари решазају у смислу судског поступка, наиме да л се решавају ? смислу § 3. 1Т. одсека конзисторијалне системе од 5. Анрила 1782,, по ком се најдуже за 4 месеца од дана кад су парбени списи иримљени, мора сваки призив решити. На основу напред реченог, не знамо, на ком је основу мајски сабор (1902.) могао закључити, да се позове митрополитско црквени савет да му поднесе извештај о своме раду, а тако исто на ком је основу могао исти у свом заседању у Октобру п. г. закључити, да му га поднесе. Оправданије и умесније би било, да је митрополитско-црквени савет одговоран, односно да над радом његовим води контролу св, архијерејски Сабор — Синод —, пошто и ао §. 18. саборског устројства у његов делокруг спада дисциилина у духовним стварима, која се односи на црквени запт и ред. А њу би требао да води над радом његовим и с тога, што је оставши митрополитскоцрквени савет што-но реч сам себи, присвојио себи нека права, што му по постојећем судском постуику не припадају. Тако н. пр. по президијалном рескрипту угарске дворске канцеларије од 19. Марта 1880., Н. 3354/254., „сентенцију конзисторијално-судејску, само краљ може одпустити или ублажити казан," као што се види из истог рескринта, који у савременом преводу гласи: „На многопочитаемое иослание Ваше екселенцие (митрополита Стевана Стратимировића) в предметје отпушчене казни парохом Лугошким, која им је конзисторијално диктирана, под 29. феб* 1830. сјемо отпушченое, екселенцији Вашеј отвјетствовати имам: хотја в сем случаји не може се восписати Синесију Радивојевићу архимандриту, као бившему администратору дијецези вршачкија, отпушчение казни парохом Лугошким конзисторијално наложене, а Епископ вершачки каже, да такову власт дјејствително епископи имају; — но по неже по прописи законов отечествених, разрјешение от сентенцији, коју је суд један изрекао, или ублажение кашчиге, само краљевскому величеству пристоит, зато ја се надам,

да ће у буцуће све оне стране, које буду формалним права путем осуждене, и усхтеду молити за разрјешение или ублажение кашчиге себа судејски наложене, — овамо к височпјшему мј^сту бити унутствоване." „В прочем остаем с постојаним почитанием в Виење 19. марта 1830., слуга обвјазателњејши Граф Адам Ревицкл с. р." Код нас се пак догађа, да пресуду конзпсторијалну и митрополитско црквени савет мења и ублажује, шго је противно поменутом рескрииту, који је на основу чл. ХХХТХ., привременог уређења епархија од 1871., и данас у снкзи. Тако се догафа, да митрополитско-црквени сзвет пресуде конзисторијалне уништује, штв не би могао чинити, пошго их по дворском рескрипгу од 14. Децембра 1798. Н. 12.957. само може изменути, а никако уништити. Исти рескрипт, који је по напред реченом и данас у снази, гласи у српском нреводу: „При закључивању бракоразводне парнице Јована Славујевића иротив Ане Коларовићеве, предузете и довршене пред будимскоч конзисторијом и од г. Еиископа Будимског Дијонисија Поповића, нослане, на достављени у тој ствари извештај под 29. новембром, по милостивој краљевој жељи имам Вашој Екселенцији (митроиолиту Сгевану Стратимировићу) одговорити: да пошто нресуда Ваше митрополитске конзисторије (апелаторије) приложена номенутој парници, као што њен садржај гласи, садржи у себи укидање пресуде прве инстанције, које (укидање) ирипада само краљевској извршној власти, те пошто та нресуда није обављена по оном законитом ноступку, који се иначе има набљудавати при донашању измењених судских пресуда, — унишгава се иста (пресуда), а Ваша Екселенција нека изволи упутити своју Митрополитску конзисторију, да задржавши у крепости у осталом суштину нресуде, исту само у саставу дијецезанскога суда на апелацију упућеном, судским стилом шго пре поправи и за тим овамо пошаље. А у будућим пак случајевима нека иста Митрополитска конзисторија на законом пронисану форму не само при донашању, него и нри састављању својих судских одлука боље мало иази.", „У осталом са постојаним поштовањем оетајем Ваше Екселечције 14. децем. 1798. Гроф Карло Палфи с. р." Како на основу §. 3. горе поменуте сисгеме