Srpski sion

„СРПСКИ СИОН"

Б р. 1.

премјешчаемих всегда изложено јест, јако такови от Архиеиископа к премјешченију касајушчемусја јего Величеству презентирани сут. Ваше обаче Преосвјашченство во оном бурном времени, јегда Ми в смотренији Вашего премјешченија ни вопрошени бити немогохом, тое получили јесте, которое Ваше Преосвјашченство, ашче би, јакоже требје, почитовали устав и чин нашеја восточнија церкве, и кљатву Вашу в руконоложенији Вашем во Епископа положенују, паче би всјачески между тјем предупредити, и того с благоговением отрешчисја должни били по тому болше, что Ви у тогдашњаго Министериума маджарскаго јако ШеФ сјеченија в церковних бивше, устави нашеја церкве на мјестје том всјеми силами и крјеностију — не уступајушче пикаковому принужденију — зашчишчати должни бјесте, а не прибитка ради в попрание тјех соизвољати, куду принадлежит и дјествителное соизвољение Ваше к держанију Конгреса в Темишварје от реченаго Министериума на дан 13. (25.) Јунија опредјељенаго, хотја да Епископ Темишварскиј јако старјеши Епископ тому објавил, да Архиепископ на тој Конгрес не будет приити, и да по канону 34. с. с. Апостолов обшчаја дјела церкве без присутсвија Архиепископа никоим начином немогут предвзиматисја, и по тому да он держасја основоположителнаго устава восточиија церкве, в томже Конгресје, идјеже глави церкве њест, не будет присутствовати. Не токмо же то Вашему Преосвјашченству в тјаготу вмјенитисја имат, что Ви неправилное сие премјешчение с охотоју пријали јесте, но всљед того впали јесте во неслишаное в церкви нашеј то истунљение, что ниже Грамоту от Нас на Епархију Бачкују получивше, ниже иним којим нибуд начином јако Епископ Бачкиј Свјашченству и Народу от Нас објављени бивше, ниже писмено ниже устмено к дјејствованију каковому Епископскому в тојже Епархији благословенија Нашего получивше, сами себе самовластно в тују вовели јесте, рукоположенија творивше, парохији раздајавше, и засједанија Конзисторијална торжествовавше, Јегда убо таковија ноступки

Вашја за неправилнија проглашаем, купно и всја от Вас јако Епископа во Епархији Бачкој в церковном отношенији дјејанаја уничтожаем, и јако валшости неимушчаја изјасњаем, влаетију же Нам пристојашчеју возбрањаем чтолибо во Епархији тој Епископскаго, без Патријаршескија Грамоти, и без правилнаго воведенија в тују дјејствовати, предмету сему јакоже и опому, в смотренији похишченија от Вас верховнија церковнија власти и отцјенљенија Вашего от јединства церкве прочее в ближајшем Епискоиов Синодје нертраткирану и от туду по том сходному представљенију всевисочајшему мјесту сотворену бити имушчу. Јеже обаче политическија вини Вашеја касаетсја, нарочно же чго Ваше Преосвјашчепство и посље публикованија все височајшаго МаниФеста с1с1. 3. Октоврија т. љ. в тјесном сојузје с Ребелијанти стојавше — услуги им твористе, даже и Нас и Народ Сербскиј с њими мирити, и тјем от вјерности к Всепресвјетљејшему Дому Аустријскому отвести, и в сојуз с непријатели того привести трудистесја, приемше от ребелијантскаго Прављенија к иодкупљенију многија новци, относитсја к пресужденију Политическија власти. Ми же токмо искрено Вашему Преосвјашченству должни јесми сообгачити, что Вашим пре мајсторисаним и весма лицемјерним поведением искренују Вашу в јавно показапом приватном интересје Вашем основанују несомнителнују наклоност к ребелијангскому Прављенију скрити хотјевше, у Народу Нашего Благочестија повјерение погубили јесте, јако весма сомњеваемсја, да би Ваше Преосвјашченство и в којеј пи буд Епархији с оним уважением предстојати могли, кое в Епископје взискуетсја". Но ово као што га назва владика Ипатон „ громовито иисмо које је патријар Рајачић иод 26. и. м. подједно унравио као циркулар на свештенство бачке епархије; владика Платон није могао ни хтео оћутати, те „увјерен — рече — да би грјехота било, и даље ћутати, и да ми већ није куд ни камо, но да морам — ужаспо, пеираведно, срамно, беспримјерно нападпут