Srpski sion

|јр. 1

.ОЗРПСЕИ СЖОН«.

С ®р. 8.

непомична, силна и поносна тако, да „и вратд адока не одол^кмта ж". Познато вам је, љубљени моји, шта се све у здоби и пакости измишљало, да се науди и повриједи православна црква наша. Бзу су гонили и прогарвала моћни и силни од овога свијета, мећући на н.ене вијерне најжешће муке, што их у звјерској ћуди замислити могоше. . . Читаве легије јеретика и расколника растрзавали су, као гладни вун,и, мирно стадо Христово; појавило се бјеше невјерство и у самој средини христијанских народа; христијанске олтаре и храмове рушиле су и обарале чак и руке онијех, што су се родили и васпитали у вјери Христовот. . . Но, све те непогоде и бурни таласи не могоше потопити ла^е Исус-Христове; јер је јака и несломива котва, —_ за коју је причвршћена она, — вјера у Сина Божјега, Који се је данас ваплотио на= шего ради сплсжиа . . . Број вијерних није се због тих мука и гонења, страдања и биједе умањио. Не! Напротив, број тај растао је из дана у дан тако нагло и знатно, да је већ први дан по (гошесткЈи (гк. било преко три хиљаде правијех христијана. . . Одушевљени том вјером и успјесима њеним, св. апостоли, учитељи св. Јеванђеља, радосно су сносили све непријатности, труд, разне опасности по здравље и живот свој, крајње сиромаштво и биједу, презирање свијета, па и саму мученичку смрт. Том вјером укријепљени презирали су св. мученици и исповједници сва насиља силника ондашњих, и с радости подносили најжешће муке и страдања,.. Том вјером задахнути сматрали су св. подвижници све „красоте" и варљива уживања овога евијета за ситнице, одричући се свакога житеискога насла^ивања и плотских радости, одлазећи у непроходне пустиње и дабре (гудуре), неприступне вертепе и горе и ту проводили све дане живота свога у посту и бдењу, у трудима и подвизима, у сузама и уздасима молитвеним. Примјером тим побу^ени обраћали су се покајањем и највећи грешници Сину Божјем, Исусу Христу и од највећих гонитеља Хрис-

тових постаЈали на удивлење и самиЈех Анђела — изабраним сасудом благодати БожЈ*е и наЈ 'ревносниЈ *им проповЈ 'еднип,има учења Христова. Том вЈ *ером одушевљени, „свети Божји људи побиЈ 'едише царства, учинише правду,... затворише уста лавовима, ух^асише силу огњену,... ојачаше од немоћи, посташе ј "аки у биткама". „Отрар Ж1 вашего не оукои ^исА, ниж« см В тилка ", говорили су они својим душманима „гако се налш Когх!" Том животворном вјером свагда се се тјешио и соколио, кријепио и јачао и народ наш чувајући у њедрима својим божанствени ковчег завјета — православну Цркву Христову. Каквих све биЈ - еда и невоља, искушења и напасти није преко мукотрпне главе своЈ'е пренио он? Но, од свега тога славно га Ј 'е избавио Господ, у коЈ - ега вјерује, коме служи и у ком живи и борави народ наш. У борби са некрстом, држећи високо часни и животворећи крст, народ је српски починио чудеса јунаштва и самопријегора и пружио сјајно свједочанство вијерне привржности данас ро^еному Сину Божјем. И кад се чинило, да је у крви и пламену, развалинама и пепелу са уништеним имањем разореним огњиштем и обореним храмовима нестало и барЈ - ака Христовога, громко Ј ~е загрмило са крвавога тогразбоја: „(т& нами Еогх", „сж налш Еогх!" казуЈ'ући свему свијету, да се христијанин Србин не боји од онијех, који могу тијело му убити, јер душе не могу сатрти. А у души тој није се угасила небесна она искра, вјера православна, која диже оно што је оборено, циЈ 'ели оно, што Ј *е рањено, ускршава оно, што је умрло... Св. вјера православна и на тој вјери основана Црква Христова, провела је и извела народ наш кроз све бијиде и невоље до данашњега дана ; она га је одржала „ њој"зи — хвала!" Зато љубљени мој'и , треба да његујемо ту вјеру свету, да се јачамо и кријепимо Нзом ; она нас неће изневЈ*ерити ни у будућим данима повјеснога развитка нашега. Оно, што је кријепило наше славне претке треба и ми да његујемо, да и нас кријепи и бадри. Као што Ј 'е вјера