Srpski sion

Стр. 84

В р. 3.

ристи ове и самога народа; него се јошт и даиданас упиње да докаже, да се нротивуканонпческа дјела његова не дају карати. Ова иосљедња околност дала ми је повода, да неколико рјечи проговорим с озбиљности о томе ноложенију и о дјели споменутога Еиископа Будимскога. Кад је Маџарско Правителство по свршетку Диете Месеца Априла 1848. годипе завело у попечителству просвјете један одсјек и за наша црквена дјела: онда је Г. Епископ Будимски као мјестни Епископ на препоруку моју поетављен за управитеља тога одсјека (ЗесИопз СћеГ.) Но као што одсјек тај ние заведен зато, да се у њему претресају и свршују предмети и дјела наша црквена противу основоположенија наше Цркве, него се заведени тај одсјек за наша црквена дјела морао управо сматрати као гаранциа дана од стране владе нашој вјери и цркви за савршену њену изнутрашњу и спољашњу слободу, која се но начелу уставне слободе и једнакости тим начином морала поставити према држави на ону исту точку, на којој је била до сада једна само царствујућа Римска црква; тако исто ни Г. Егшскоп Будимски ние постављен за управитеља тога одсјека зато, да он своевошо располаже са свима нредметима наше цркве, него да стоећи у најтјешњој свези са Јерархиом особито са првенствујућим Епис коном Јерархие Архиеаископом и Митрополитом своим, као постављени од стране цркве страж пази и мотри, да се предмеги и дјела наше цркве и Јерархие у Попечитељству не нретресају и не свршују, другачие него онако, као што основоиоложенија и правила наше цркве доносе са собом. Друго је отношение унравитеља од сјека к својој цркви, неголи што је отношение министера нросвјете к држави. Овај може сам од себе на држдвним законима основана и са цјели државе слажућа се предложенија у правителсгву чинити и са сагласием и одобринием министерства уредбе чинити, али онај не може сам од себе ни предлагати министерству ни примати од њега што, што се његове цркве тиче, него може само у ономе, што црква Правителству предлаже, изјаененија министру про-

свјете давати и тим путем предложенијама свое цркве код правителства уважепие набављати и само оно може примити и он, чему је тим нутем црква његова одобрение правителства задобила. По томе отношепију управигеља одсјека црквеног к својој цркви, узимајући воособ у расмотрение положение Г. Епископа Будимскога у нравителству Маџарском, само нам се ио себи каже, да је он само дотле могао бити у истом нравителству орган свое православне восточне цркве, док је у прјамом сојузу с њоме правителство Маџарско стајало; а к>ко се сојуз тај цркве прекинуо с правителством маџарским, онда одма и он није могао више бити орган свое цркве у истом нравителству, Г. Епископ Нлатон почео је дјејствовати као управитељ оДсјека црквенога месеца Априлиа год. 1848. и дјејствовао је или као управитељ одсјека. или као орган Министерства све допде, док ние наша Србско-царска војска Сомбор и њега у Сомбору освоила, а дјејотвуе јошт и данас непрестано. Дакле сва се дјела његова дјеле на четири струке: у прву струку спадају она дјела која је чинио г. Епископ као управитељ одсјека црквенога онда, кад се сматрао као уставни орган нравославне наше цркве у Маџарском правителству, тојест од почетка свога званија до 1. Маја нашега, или до Србске Скунштиие Мајске; у другу струку спа дају дјела његова, која је починио онда, кад се ние могао више по нравиду сматрати као орган наше православне цркве т. ј. од 1. Маја нашег до 3. Октобра, или донде док ние Његово Величество нрогласило Маџарско правителство и све оне, који стое у сојузу с њиме, за револуционарне; у трећу струку спадају она дјела, која је ночинио Г. Епископ Платон онда, кад је Маџарско нравителство височајшим патентом оглашено за револуционарно т. ј. од 3. окт. до освоенија Сомбора; а у четврту струку снадају она дјела, која чини од онда до данас. Међу дјела прве струке сиада оно писмо, кое је Г. Епископ Платон под 16. Априлом 1848. писао у Карловце у смотренију депутираца, који ће се из-