Srpski sion

„ОРПОКИ ПМОН «

Наимв од новијега доба почели су неки учитељи в. девојачких школа, не ногући се зар помирити са скромношћу друштвенога појма о учитељској служби, да се туђе од назива учитеља, тражећи да им се пуноиравно призна назив професора. Прелазимо преко тога, да ли се такво настојавање — којим се иде за тим, да неко добије онај назив који му не припада — слаже са скромнонгћу, која треба да краси сваког озбиљног човека, а нарочито васпитача. Али у интересу угледа нашег учитељског сталежа дјжни смо се оградити противу такве акдије и осудити тај поступак, којим се иде на, омаловажење учитељскога сталежа, и то баш од оних људи, који би п спремом и положајем својим позвани били, да као чланови учитељства дижу и бране углед учитељскога сталежа, нз којега су већином поникли и који би дужни били у сваком погледу послужити на унапре1;ење и добробиг његову.* Сомбор, јануара 1903. Ст. С. ИлкиБ. * Да учитељима впших девојачких школа не прппада назпв „професора", види се и из овога. У нацрту „ Закона о псточно-православним српскпм школака н заводима", што га је поднео сабору, одбор петнаесторице 1892* у ком је одбору био перовођа г. Стеван В. Поповић, творац и школске уредбе од 1872., у §§. 114. 116. 117. 118. 119. свугда се вели „учитељи". §. 114., који је заменуо § 6. школске уредбе о вишим девојачким школама од 1872. рекло се: „На вишој девојачкој школи далају: учптељ вере, три редовна учитеља, једна редовна учитељпца и иотребан број помоћника и помоћница". Од овог држпмо да ие треба класичнијег доказа, да је у поменутом § 6. из непажње, а још впше из журбе стављено погрешпо „професор". Дочим се у шк. уредби од 1872. није нвшта рекло о нужној квалификацији за учптеље виш. жен. школа, те су се обпчно поставили бољи учитељи иар. школа, који су само учитељску школу свршилп, у нацрту „Закона" од 1892. у § 116. рекло се: „Редовни учитељи и учитељице могу бити само они Срби и Срнкиње, који су оспособљени за грађаиске школе, или су положили нспит за наставнпке виших женских школа". „За ове испите поставиће митрополитски школскп савет исаитно поверенство и нздаће наредбу о обиму испита п поступку код полагања". Па кад сеи поред овог захтева ставимо „учитељ"; јасно је, да се није могло ставити 1872. „професор" п за онога, који је само учитељску школу положио. Па и у предлогу мировннске уредбе, што га је одбор петнаесторице 1886. подиео сабору, назпвају се наставнпци виших женских школа „учитељима" а не „професорима", као што се називају и у § 1. потврђене мировинске од 1895. Уредништво.

Отг 73.

0 п и с ерпских фрушкогореких манаетира 1753. год. Приопштио: Д. Р. (Наставак.) III. Врдник. Визитација монастирја Врдника, 16. Јунија 1753. года. Обрјетохом да сего монастирја Врдника, храм јест Вознесенија Госиодња. Здатељ же јего св. кнез Лазар Сербски (!) (иже и ниње в том храмје нетљенен в' кивотје лежит), по нему бист ктитор нерви Недељко Стојановић, житељ вароши Футога, котори приложил 2000 ®ор. Сеј монастир с три страни келијами огражден. Каменија звоници њест. Посљедует написание от игумена, до посљеднаго о Христје братства. 1. Игумен Јеромонах Стефан ЗорановиЛ, в первој визитации бил написан, родилсја у селу Буковцу, љет имат 43. Женилсја, дјети амјел пјатеро, и померли. Со женоју жил 12 љет. Свјашченик мирски бил и парохију держал чрез 10 љет, у селу Лединци, и по умершии својеја попадији, пришел здје в монастир љета 1789., и монашески чин воспријал Февруарија 13. чрез проигумена Захарију Раковчанича. От Фамилији кровнија имат брата Ивана, оженена у Лединци, и сестру Ангелину, вдову у Новом Саду. Сеј Јеромонах СтеФан игумен, во степен дјаконства постављен во монастирје Крушедоље, в храмје Благовјешченија Пресвјатија Богородици, Никанором Мелетијевићем, в љето 1728. Февруарија 12. Во свјашченство же рукоположен бист в Новом Садје, Г. Еиископом СоФронием Томашевићем во храмје св. великомученика Георгија, в соборној цркви. Сингелију имал на село Лединце, от свјатопочившаго Г. Викентија Јовановића, љета 1731.-, божественују службу служит часто, таинства, блаженства же и заповједи церковнија вједает; писати, читати и појати сербски добро знает. Духовника имат СтеФана Јеромонаха Раковчанина, от јегоже и цедуљу имат. Чиновное одјејание обичное имат; книги сија: псалтир, полуустав, мјесјацослов, каноник и требник, ктому епитрахил свиле зелене, стихар свиле зелене нрутараст, Фелон от бјелога платна, крест сребрн позлашчен, 6 мотика винограда, 300 шлива древес, 10 кошница, више ничто. 2. Филип Јеромонах, проигумен ДимиЛ. Ро= дилсја в Катраници у Бугарској, љет имат 47,