Srpski sion

€?р. 108.

„ОРПОКИ

СЕОН«

Бе. 4

љевских задужбпна основао је и обдарио је и Деспот Јован Фругпкогорску своју задужбину Крушедол, те је и он у даровној дипломи својој утврдио власништво манастира над дарованим имањем са речииа: — „ Отпез ћг Радг зип1 Мопаз(еггг КгиткЛ ех С1етепИа рго 8из(еп(аИ6пе е1 аИтеп1о 8апс1ае ћијиз Есс1езгае т регреШт Атеп. Мео ћос т Оиђегто цтсипсрие а Бео сопзНШиз ^иегИ гп 8вгта а /ГНгз е1 сопзадшпегз позГпз, ат зг о1> 1)еНс(а, поз1га ех аИа НаИопе зиссеззегИ годо и1 ћос зег^епГ, ћопогвп1 ас соггоћогепГ; .... 81 аи1ет ћаес поп ођвегуауепп! .... 1н1е8 Оеиз рипја! е4 соп1ега1 ас БотЈтит ејие сИз^јре! е! 1П пјћЛ гес1Ј§а1, ва! та1е(31с1из е1 апа1ћет1га1:из.... IIо прпмеру царскнх и краљевских задужбина у бившој српској држави, и по примеру зад) жбине Деспота Јована, у Фрушкој Гори, у том истом духу са истим правима и заветима основани и одржани су и сви остали манастири карловачке мптрополије. Хрисовуље и даровне исправе услед турских ратова, који у тим пределима где су ови манастири, трајаше тако рећи до пре 100 гоцина непрекидно, — а услед пустошења која су са тим ратовима скопчана била, — нису се свугде одржале, но нема сумње да су све те Хрисовуље и даровне исправе и по форми и по духу одговарале двема горе наведенима. Из овога узрока утвр^ивали су кра љеви угарски привилегијама поседе манастирске, а блажене памети велика царнца и краљица Марија Терезија потврдила је сва права и повластице дароване српским манастирима, а т врес!е фрушкогорским учпнила је то краљевском резолуцијом након свршеног процеса, који се водио између тих манастира с' једне, а с' друге стране изме^у коморе, кнеза Оделскалског и барона Марка Пејачевића год. 1755. дана 2-ог Септембра између остадога овима речима: „еа(3ет топаз1епа јиге ВотЈпћ е! РгорпеЈаИз т!га Ме1а8 1еггКопит зиогит Ићеге иП ровејп! Данас су манастири грунтовни власници некретних својих добара а тако исто несумњиви власници свих покретнина. Посед и уживање припада братству сва-

ког манастира, односно настојатељима, који су у том обзиру контроли својих претпостављених власти подложени. Кад ствар тако стоји, када су манастири и односно манастирека братства и грутовни власници и фактични поседницп својпх имања, — онда са тпм имањ< м неможе нико други располагати, до они сами, — наравно у границама постојећих црквених и автономних закона и уредаба које се на манастире односе. Сабор је дакле горњом својом решидбом повредио приватна имовна права манастирска, јер је без еутицаја и без приволе законитих представника манастирских са имањем манастирским располагао Покорно потписани настојатељи као законити и фактични представници манастирских братстава, и односно манастирских добара, — пре свега сматрам,) за дужност, да за очување права оних светих задужбмна, којима у овај мах на челу стојимо, подигнемо одлучан протест против сваког располагања са манастирским добрима мимо законнм преХставницима истих Ово чинимо не из каквог ината или несмишљеног противљења или буди каквих побочних смерова, него искључиво зато, што смо то своме светом чину и верности и оданости према светој обитељи којој припадамо, дужни учинити. Протестујемо дакле против горњег решења саборског — и са гледишта црквених и са гледишта земаљских закона. То решење неможе према манастирима никад имати правне крепости, нити по права манастирска штетних последица Нагласив овако своје становигпте са стране правног гледишта, покушаћемо покорно потписани да докажемо, да је горње решење саборско и по самим у крепостН стојећнм автономним уредбама неосновано и ништаво, па онда да укажемо на онај посве неправилан и не обичан начин, којим је ово решење исфорсирано. Делокруг сабора обележен је саборским устројством, односно краљевском уредбом од 14. Маја бр. 796. ех 1875. којом је иста саборска уредба иревишње одобрена.