Srpski sion

Б р . 7.

„СРПСКИ

(ЖОН.

С тр . 201.

Правило 16. ЕГастојатељ може сам братиам своим на 8 дана допушчење дати да могу от монастира удалити се, и то еамо у пашој епархии, а ако би кои брат на дуже време хотео изостати, или У другу енархију отити, тако конзисториум онда допушчење дает. ОТДЈЕЛЕНИЕ 2. 0 должностех заклети стараца. Правило 1. Самое име старац, већем показуе и значи њеку особиту зрелу памет с многими искуствами и добродјетелами украшену, зато кои хоће стардем и совјетником монастирским бити, тај ваља наЈпре добро да исиита себе и своју способност, можели он друге саветовати, и оно бреме и тјаготу монастирску сносити, како шчо пристои, иннче ако узме већи терет и бреме на себе, нежели шча је вредан понети, пастиће под оним и осрамотиће се, јербо малое доказателство јест, неимати с чим другим посведочпти да је човек дуго живио, кроме свои година старости и седине. Правило 2. Старци ирежде него шчоћеду се у заседање соборно пустити, ваља да се и закуну, да ћеду по души и по совести својој ползу монастирску свагда тражити и умножавати, и ева она дјела, која се буду у собору окончавала, не само у тајности содержавати, но и да таково совершено и исполњавају се јединодушно с настојатељем трудити се буду. Правило 3. Из љубовл коему брату ијш из собственога свога интереса, или из мерзости на свога настојатеља, да на место правде кривду, или место кривде правду нетворе. или да се настојатељевим добрим намјерениам и предиријатиам иротиве и упорни показују, но као апостоли истине свагда Богом љубиму нравду да чувају, и свое мњение о чему их буде настојатељ иитао, искрено и ираведно да искажу. Правило 4. Не би лепо нити пристојно било, кад би старци видили да би настојатељ их у чему год погрјешио, Бог бо један без гријеха јест, или да би на шчету и падение монастирја постунао, и

они не би њега советовали да престане, и на клетву његову опомињали, али пристојно, благочино, тихо, кротко, братски и потајно. Ако ли он не послуша и не исправи се, тако могу њега и конзисториуму јавити, и отуда суд и правду с терпјением очекивати, свагда пак то пред очима и у памети да пмаду, да не би что ложно и блевотно на њег^ измислили и метули, јербо онда као лажи и бунтаџие мир и согласие монастирско кваре и нарушавају, ошчро кашчиговати се буду. Правило 5. Старцем природна јест тишина, примирение и нокој, дужни јееу они зато кавге и свађе кое између братие бивају, уталожити и угасиги, и да недосађују за сваку багателну ствар своме настојатељу и конзисториуму, јербо онаковим начином и сама братија у миру и у тишини пребивати буду. ОТДЈЕЛЕНИЕ 3. 0 должноетех намјеетника. Правило 1. Намјестник дужан јест от свега монастирскаго прихода и расхога бригу носити и порјадочно протокол водити. Правило 2. Намјестник како прими какову суму новаца, таки да је донесе у монастирску каеу, и ту пред настојатељем и једним заклетим старцем да изброи и у касу да метне и са својом руком у протокол приходов, кои ће се у каси держати, да запише. Правило 3. Будели намјестник новаца на монастирску потребу требовао, тако да дође и јави настојатељу о томе, и онда пред настојатељем и једним заклетим старцем он требуему суму новаца да прими, и сам својом руком у нротокол расходов, кои ће се у каси держати, да запише. Правиле 4. Протокол от свагдашњег трошка код себе да држи намјестник, и сваку нозицију која 10 ®ор. нреважуе с квитом да одсведочи. Правило 5. Без вједомости и дозволенија настојатељева, да се не усуди намјестник шчогод на монастир