Srpski sion

Б р . 9.

СРПСКИ

СИОН

Стр. 281.

за пакрачкога Епископа предложени буду Архиепископом Синодалном избору Антоние Гр. Бранковић, СтеФан Станковић и Георги] Хранислав Архимандрит Гаковачки; и избран буде Ант. Гр. Бранковић. Избори ови са избора инструментима ("У7аћ11пз1гитеп1:) буду преко краљевског комесара Његовом величеству потврђења ради поднешени; но и на ово или због многи денунциација, или због тога што је Хофкригсрат без согласија Унгарске канцеларие наредио, да се Синод тај држи, и што је тога ради Унгарска канцелариа представила Његовом величеству да се закљученија тога Синода уничтоже и други Синод одреди, ние никакво рјешение сљедовало. Стратимировић ишао је и 1824., 1825. и 1826. у Беч, кад с Гедеоном Епископом Бачким, а кад с Путником Епископом Пакрачким и молио је, да се избори ти потврде, доказујући им, да то није нови Синод био, него продужение само онога 1816. државога и незакљученога; али никако ние могао успјети, док ние на посљетку године 1827. Његово величество своим ручним писмом нод 10. Јун. на канцелара Надаждиа писаним синодално избранога Лукиана Мушицкога за Епископа карлштадскога одобрило; кое ние средством комесара Синодалнога Синоду, будући да канцелариа Унгарска ние признала тај Синод за правилан, што је без согласија њеног држан, него је средством канцелара самом Архиепископу под 20. Јун. 1827. објављено тако, да је Његово величество благоизволило своим ручним писмом од 10. Јун. т. л. упразнени Епископат карлштадски садашњем тога Администратору Архимандриту Шишатовачком Луквану Мушицком благоу^робно подарити, кое истина ние потврдити избор, али ние ни наименовати. — Видећи покојни Архиепископ Стратимировић да је остала цјела православна наша Црква на два три Епископа, и боећи се и свое смрти и Епископа , приликом оном, кад су се Априла 1828. године на рукоположение Мушицкога скупили, запита Епископе Бачкога Гедеона и Пакрачкога Путника бшш они повладили њему глас свој, да може радити за постављање Епископа у упразненим Епархиама, кад

већ синодални избори не потврђу.ју се. Епископи ови пристану на то, да га опуномоће за један тај случај нужде, да може у име њи радити, а Стратимировић, кад пође у Беч изиште од њи писмено пуномоћие, и ово цару покаже и предложи Станковића, Манујловића, Хранислава и Нестора, кои су и у Синоду 1824. године кандидирани и неки избрани били за Епископе, и бавећи се 4 мјесеца у Бечу изради, да се овим свима даду Епископати упразњени. То је све 9. Фебр. 1829. уведено у Протокол, кои су подписали осим Стратимировића. Гедеон, Путник, Станковић, Манујловић, Хранислав и Нестор. Дакле нису ни ти Епископи без утицаја синодалнога наименовани, него су им упразњени Епископати са утицаем синодалним средством онуномоћенога Митрополита код Његовог величества показавшим се височајше повјерени. А премјештение ни Путника ни Станковића, ни Манујловића, ни Гајачића, ни Живковића ние било без представленија Архиепископа, дакле не само да не помажу ништа у овом случају Г. Епископу Платону, него му одмажу; јер доказују да ни у оно антисинодално (као што он каже) време нису бивала премјештања без втеченија Архиепископа, а како би могла бити сад, кад канони морају имати своју подиуну важност. На страни 21. каже да је Архиепископ дужан по смислу с. с. канона јавити владјенију за 3 мјесеца да је Епархиа која обудовила. Добро би било да су ти канони наведени; јер морају бити нови, међу канонима вселенски и помјестни Собора само има такови, кои кажу, да за три мјесеца мора Митрополит поставити Епископа; а не да мора јавити владјенију да је упразњена Епархиа. Свако изврнуто умствовање на посљедку само себе обори. Тако и Г. Епископ Платон доказуе да Архиепископ нема никаква права представљати Епископа за премјештање, а на страни 22. свое Аналитике каже, да су Епископи Г. Гајачић и Будимски Г. Живковић по пол године бавећи се у Бечу радили око тога, да осуете представление Архиепископа Станковића, кое је учинио тога ради, да се Хранислав