Srpski sion

Стр. 264

српски сиоа

Б р. 9.

цитират, ниже аудитус и такова еентенција с неба те управо у ребра, Да су всевисочајши дикастериум мене изволили иослати инкввзицију на отговор, и ја би знал контра инквизицију учинити, и јегда неби се могло леђитимирати, живаго даемсја на огњу спалати. Али је у мађарскому краљевству обичај, когда человјека обесет, после му еентенцију читајут, 4. Ваше ц. к. аи. величество Г. епископ темишварски мене закључал 4 мјесеца и 2 недељ^ у мојој снавалној соби, из Новог Сада чрез Бачку, нреко Тисе нреко цјелога Баната носити, ко да сам цјели свјет земни упалил, или царство изневерил, или царскују касу поарал, или иное что против Вашег величества указов и налогах — лезе кримен мајестате — удјелал или, нротив 10 заповједеј Божијих согрјешил. Мене ничто о том непознато, развје не иное Вашем величеству исповједам Господу Богу и Вашему величесгву, сада они напредујут, који знајут лагати, а право неговорити, но завист и злоба проклета она царствует, да јему не преотмем митрополитство мене затворити, и мучити, тући, бити и сав убиен по 5 недеља троху хл>еба нису ми давали, но три недеље капље воде, ниже свешчу, колико је ношч долга зимља, а ја спавати от јуности мојеја један сат или мало више измеђ 24 сахата ден и ношч. Могу мало уснути, те су се многи доктори чудили, а уповаем да и Г. Јудеке курие граФ Фекети, тогда бивши нешчанским персоналом у љету 1755. и 1756. као регис комисар у процесу Одешкалком иринципом у Риму, ради грунтов Фрушкогорских монастиреј сирмијских и Феишпаном сирмијским умергаим Марком Пејачевићем, знаде добро моје снавање и труди бједнија за живота умер1наго Г. Арх. и Митрополита Ненадовића. Г. епископ будимски Ккриловић, као администратор (Кириловић је по затвору Радивојевићевом до1пао за администратора бачког владичанства) из мојего цуга 6 коња нродал по 40 Фор., а ја сирома за једнога нлаћал по 70 и болше и тако све су покрали и развукли моје малое и убогое имјение крвавим зноем снискатое, а что дјелати можем, развје со Јовом праведним

искушенвја јего и на мене пришло, и шниме купно говорим : наг родилсја и наг в земљу иоидем, а оно је Бог дал Бог и узел, буди имја Господње благословено от ниње и до вјека амин. И паки дерзаем и смелост узимам у Вашего императорскаго величества просити смирено и кољено преклоно молити, за имја Божије прочитајте ово доношение моје и к сердцу Вашему примите и заклетву моју Вашему имнераторскому величеству наложенују, не презрите е неотрецитесја Бога ради, но милостиво реФлексију учините и мене пред лице Ваше поставите, хоћете оно слишати, да ћете радо чути и слишати, и с јураментом и еаутвердити неотрекуеја до скончанија жизни мојеја. Плачевно принадаем и рабски молим Ваше свјашчењејшее Величество изволте мене невина оелободиги овога беднаго ареста, кровију дражајшаго Спаситеља нашего Исуса Христа, који је на крсту ради нас пролио своју божественују кров и нас јузнике откупио, и вјечнаго ада нас освободио. Ири којем рабски и Фазилически остају и изумирају Вашему Величеству вјерни поданик до емерти. Агеешиз КаЉуоеуЈсћ ш. р. Ер^вкорив Васћјеп818.

Народни сабор од 1744. Прилог за иеторију ерпеких еабора. Приопштио д. Р. Г. професор карловачке богословије Жилутин ЈакшиЛ , у својим је штампаним лекцијама: п О Арсенију IV. ЈовановиЛу Шакабенти" , Карловци 1899., на стр 80. наспоменуо, како се у митрополитској архиви налазе позивна писма патријархова за избор посланика од 17. Децембра 1 743., а подједно у кратко навео и њихов садржај. Како је исто патријархово позивно писмо у много чему значајно за карактеристику тадашњих прилика; навешћемо овде његово позивно писмо управљено 17. Дец. 1743. будимском владици Василију Димишр ијеви Иу.