Srpski sion

С тр . 362.

СРПСКИ сион

Б р . 12.

митр. патријарха; не би требало због тога излагати оиаености сабор и код првог идућег избора митр. патријарха, да и каидидат мањине може потврђен бити. Па како би се томе могло доскочити и помоћи ? Ми држимо овим само начином. Саборски одбор треба да приступи градњи новог изборног штатута, у ком да уђе наређење, да Н>. В. оста.је право постављати администратора митрополије, и право одређења времена, кад да се пре дузме избор ми1 р. патријарха. Ал' у њега треба да уђе и то, да круна има право, да од живућих владика карловачке митрополије, пре предузетог избора еабору достави имена оних, које сабор може бирсти за митр. иатријарха, и кога сабор надполовичном веЛгтом изабере, тај посшаје митротлчшом-иатријархом. Сваки други начин иостављања мишроиолита-иатријарха. искључен је. Истина до 19. Априла 1749. наши народни прваци у договору са владикама, постављаше по смрти патријарха-митрополита администатора митронолије до избора митрополита, ал' им се те године одузе то право, те како је од то доба круна почела постављати администраторе митронолије, поставља их она све до данашњег дана, и по изјави бившег угарског министра председника бароиа БанФија, круна не мисли ни једно од својих стечених права у српској овостраној пркви да уступи сабору, међу, која на прво место долази и постављање администратора митрополије. Према данашњим нашим приликама и стању, држимо да би ово био најкоректнији иут, ношто би се њиме очувало и неокрњено крунино право потврде, а и народног сабора право избора, по ком се не би имао бојати, да би и кандидат мањине могао бити потврђен, а што је главно пе би се ни један владика сувише могао ослањати на благонаклоност владину, а тако исто ни на благонаклоност народну — страначку, него би се сваки старао да очува свој углед и код круне и код народа, т. ј. да тежи да буде онакав, какав треба да буде. Овако се исто бира иатријар и у Ца-

риграду, само што тамо одређени избор" ници — сабор — од митрополита-епископа' предлажу синоду три кандидата „између одређених лида, у погледу којих претходно је султанска влада службено изјавила да нема ништа да опази, па између та три предложена лица архијереји тада сами тајним гласањем изберу једнога, и тај постаје патријархом, којему одмах за тим владалац издаје службено признање". (в др. Н. Милаша „Канонично право" II. издање 365 стр.). У осталом, ако би се то исто захтевало и од нас, могло би се и на тај начин пристати, који је свакако бољи од досадашњег, по ком је могао постати митрополитом патријахом и онај, ко.ји је добао само неколико гласова, а то је зависило од прилика. Кад је после смрти патријара Арсенија Црнојевића сабор позван био да бира архиепископа-митрополита, кр. комесар нредлагаше сабору, да по тадашњем начииу, сабор предложи цару три кандидата, од којих ће цар једног потврдити. Сабор не хтеде на то пристати, него једногласно изабра само једног кандидата, и од то доба иа све до 1842. бираш : наши сабори једногласно архиенисконемитрополите. Те се године не сложи сабор у једном кандидату, а исто тако и 1874. и 1890., и 1842., 1874. и 1890. круна иотврди кандидата већине, а 1881. кандидата мањине.

Корееподенција дворског агента Јоеифа од Шока са митрополитом Стеваном Стратимировићем. Прилог за новију историју црквеиу митрополије карловачке. Приопштио д. г. Велики јерарх и дипломата митрополит Стратимировић, знајући од какве је користи веза са људима од уплива код највиших власти; одржавао ју је с њима за цело време свога дугог митронолисања. Он је имао код свију врховних власти